Дело

КРИТИКЕ И БИБЛИОГРЛфИЈЕ 427 тава од 5. јуна 1903. — било је још четирп равна Устава, без обзира на то што је онај од 1838. претрпео у току трпдесет година многобројне измене и допуне. У томе историском ирегледу говори се на који је начин код сваког од ових Устава извесно питање било регулисано. Што се тиче општег, теориског дела државног ирава, о томе се у овој књизи не говори ништа, јер је г. Јовановић још прошле године издао „Основе иравне теорије о држави“ где је до детаља у начелу расправио свако од ових пнтања која Устав додирује- Овде је, на основи позитивнпх закона и Скупштинске праксе, изложено, да ли је извесно питање доследно проведено кроз Устав и законе. да ли пракса није противна уставнпм одредбама и да ли се, најзад, решење једног питања како је оно Уставом регулисано, оснива на теориским и историским разлозима. У том погледу г. Јовановић чинп многе замерке. Примера ради да наведемо (стр. 170) једно место, где се говори о скуиштинској власти над посланнцима. Изменама п допунама Скуиштинског Пословника од 11. децембра 1903. одузета је намесницима та спецнална заштита од иосланнчких напада и увреда. На том истом месту г. Јовановић истиче дисхарчоннју између Скупштинског Пословника и закона о штампи. Првп закон одваја, код лнчности Краљеве и чланова Краљевског Дома. нападе од увреда, те се мора узети, да му је памера била казнити и оне нанаде који не би садржавали у себи ничега увредљивог. „Посланицима би, дакле, било забрањено не само вређање већ и критиковање Краља. Међутим, по закону о штампи кажњава се само клеветање и вређање Краља, а не и критиковање, из чега излази да је један новинар слободннји у свом писању о Краљу, него један посланик у свом говору о њему.“ Али, не само да поједине уставне и законске одредбе нису доведене у склад, него има н таквих одредаба које су неуставне. Такав је, например, пропис закона о изборима народних посланика, по коме сви задругари у задрузи који су навршили 21 годину, имају право бирања ма колику непосредну порезу илаћали. Као што је нознато, садашњи Устав прогласила је Влада Краљевиие Србије 5. јуна 1903. Тај Устав је прост препис онога од 1888. с незнатним изменама. Време од три дана, за 'које је тај Устав прошао и кроз уставотворни одбор н кроз Скупштину,