Дело

54 Д Е Л 0 стријској и који је и при завери Зрињског и Франкопана чинио велике услуге резиденту Касанови. Панајоти је настојао, да умањи важност бунтовника и да докаже, како је све то масло Француске и интригирање кнеза Апафија. У то је и Кандсберг протестирао код везира, што се у Једрену налазе бунтовници, те ови морадогпе отпутовати, оставивши на Порти самог Бранковића. Киндсберг је становао у Једрену у кући грчког архпјепископа. Посредовањем тог архијепископа закаже Бранковић за 28 мај састанак са Киндсбергом. Кад се састадоше рече Бранковић, да је њега Бог послао да отклони од Аустрије велико зло, које јој се спрема, но то ће учинити тек онда, ако му Киндберг даде писмену изјаву, да неће рећп о свему овом ником ништа осим аустрпјском владару. Бранковић ће опет са своје стране дати писмену обвезу, да he све тачно саопштити и да ће сав њихов одговор остати тајна. Киндсберг пристане на ово, и кад су један другом дали писмену обвезу, исприча Бранковић потанко о аудијенцији бунтовника код везира. На питање Киндсберга, кога ће бунтовницп узети за поглавицу, саопштн Бранковић, да су се Банфи, Тереки, Форгач, Кенде, Сепеши, Кубињи и Пецн заклели, да he Апафија прогласити за краља и с тога Апафи сноси све њихове трошкове. На то запита Киндсберг, кога би бунтовници изабрали за вођу, кад Порта не би дозволила Апафију да се нрими угарске круне. На то одговори Бранковић, да би у том случају извикали за угарског краља Дионизнја Банфнја. Исти се потајно дописује са неким у Бечу. Апафи има у Бечу плаћених људи, који му достављају све, што се тамо догоди. Најзад замоли и опет Бранковић, да све ово остане тајна, јер бп иначе кнез Апафи његовог брата грчког владику п целу фамилију у Ердељу искоренио, него ће се он, тумач, иселити нз Ердеља тамо према Пожуну, ако му цар Леополд то дозволи. Киндсбер га још замолн да пред ћехајом и пред везиром рече како Мађарима не треба много веровати. Онп преговарају у нсти мах и са Немцима и хоће само да домаме турску војску у Угарску па да ударе на њу са свију страна и да је потуку. Затим му обећа Киндсберг протекцију код цара Леополда, коју ће у толико лакше добити, што он није Мађар него Ердељац, и што као Апафијев слуга мора да извршује заповести нстог. За овај мах даде му Киндсберг 25 дуката награде.