Дело

80 Д Е Л 0 који смо истина ми пронашли, али нас је он прпнудио да га откријемо. Без тога не би могло ни бити анализе бесконанних; цела математичка наука морала би се ограничити на аритметику или теорију сабирања. Ми смо, напротив, жртвовали готово све наше време и заложили све наше силе и настојање познавању continmum-a. Ко би могао зажалити, ко би могао помишљати да he то време и ти напори бити изгубљени? Анализа нам отвара бескрајне, недогледне погледе које аритметика и не слути; она нам показује на први поглед неку величанствену целину, чији је распоред нрост и симетрнчан; напротив, у теорији бројева, где влада непредвиђеност, поглед је, тако рећи, ограничен на свакоме кораку. Добро је речено, да осим целих бројева нема никакве строге, дакле, никакве математичке истине; да се цео број свуда скрива, и да се морамо номучити док му подигнемо вео који га покрива, и да морају, неминовно, бити и бескрајна или непрекидна понављања. Тим поступком била је освојена област целих бројева, п то освајање учинило је поредак онамо, камо је дотле владао неред. То је управо оно на чему нмамо да будемо захвални continuum-y, и, према томе, физичкоме свету. Koiirier-ови научни радови оцењени су као драгоцено помоћно средство, којим се анализа непрекидно служи; она је наслањајући се на њнх и могла претставити непостојане функције. Кад је Fourier то пронашао, ускоро је постигнуто решење једног физичког проблема из теорије проношења топлоте. Да се тај проблем није од тада показао као врло погодан, трајне функције дуго би биле сматране као једине праве, стварне функције. Тиме је појам функција знатно проширен, колективпсан, и достигао је неочекиван развитак уз духовнте радове неких аналитичара. (Јви се убрзо винуше у области васионе где влада најчистија апстрактност и, што је могуће више, удалише се од стварнога света. Па ипак, видимо да их је на тај корак покренуо један физички проблем. После Fourier-ових научних радова, ушли су у област анализе и други слични радови; ушли су тако рећи на једна иста врата, и били су измишљени да би били примљени. Теорија делимичних, диференцијалних једначпна другога