Дело

ЗНАЧАЈ НАГКК 83 рисних наука; јер је она учинила 'способним наш интелект да схвати природу: да се у њој, колико толико можемо оријентисати или разабрати. Помислимо само на то, колико бп човечанство само у томе изгубило, да је природним усудом унућено било на живовање под непрекидно нокривеним хоризонтом, као што је онај непробојан и непровидан застор поврх -Јупитера, и да никад не видн и не позна звездано небо! Да ли бисмо живећи у такоме свету били ово што смо данас? На против, најпоузданије можемо тврдити, да бисмо под таким мрачним сводом били опљачкани у свима природним даровима и оним особинама, које су, уз сунчану светлост, потребне живим организмима на земљи. Ну могли бисмо узети, да је тај густи застор, та тучна облачпна — фосфоресцишућа и да растура неку благу и трајну светлост. Кад смо већ ударили тим путем, да градимо претпоставке, задржимо се на једној, кад и она једна и онако не мења ствар. Дакле, да поповимо раније питање: Је ли вероватно, дал би могли у таком свету бити ово, што смо? Звезде нам не шаљу само видљиву, просту светлост, која допире до наших очију; са њих нам долази и нека друга, много нежнија светлост. ко.ја пријања за нашу душу, и чије делање и утнцање управо мислимо да изнесемо на овоме месту. Сетимо се само тога или управо упитајмо се: Шта је био човек на земљи пре неколико хиљада година, а шта је данас? Усамљени мрак у сред природе, у којој му је све било нема тајна, наплашен и пренеражен сваким неисчекиваним догађајем непојмљивих и несхватљивих сила природннх, — он, бедан, нцје био кадар нншта друго да види или сазна у светскоме делању — до само ћуд или неку неумитну властитост; све запажене појаве приписивао је делању неколиких чудноватих и претенциозннх духова, и тражио их је на све стране у смеру, да се са њима удружи, како би зар што пре досегнуо наклоност некога миннстра или посланика. Па ни сами његови неуспеси на томе варљиву путу, не могаху га ни толико обавестпти, колико данас то схвата неки убити бедник пред охолим власником: Ми већ више не потражујемо наклоност или милост од прнроде; ми јој заповедамо, јер смо већ открили неке њене та.јне и сваки дан откривамо нове. Заповедамо јој у пме закона које она не може да обори и опорече, јер су то њена чеда, 6*