Дело

84 Д Е Л 0 % њепи закони: не тражимо из обести, да она измени ове закопег напротив, ми смо први, који им се покоравамо. Natura. n о п i m р е r а t u r n i s i p a r e n d o. Какве je и колике мене морао учинити д.ух људски, док је након толиких векова прешао из једнога стања у друго! Може ли се веровати, да би се човек могао, жнвећи под непрекидно покривеним небом, какво смо нанред у овоме питању нретпоставилп, тако брзо променити, управо препородитн јачим ннтелектом, а да попут науке није ближе познао звездано небо?' Да лп би био могућан такав препорођај или би, у најмањој мери, наступио много спорије? Унапред морамо рећи, да је управо астрономпја та наука, која нам је открила и показала-— да у природн има закоиа. Први културни народ, Халдејци, којп је марљивије посматрао звездано небо, могао је већ врло добро запазити, да она непрегледна хрпа светлих тачака или тела, није нека несређена, алватно разбацана гомила непознатпх светова, него шта више личи.на неку дисциплиновану војску. Но њима су свакако бнла непозната правила те дисциплине или поретка, али хармоннчки изглед звездане ноћи био је довољан, да им да упечатак неке правилности у васионн; са тим је већ било много добпвено у правилнпјем схватању. Та правила или поредак доцннје су, мало ио мало, упознали: X и п а рх, II то ло м еј, Ко п ер н и к, Кеплер и, наиослетку, Њутон, који је успео да открнје најстарије, најтачније, најпростнје, најопштије од свију нриродних закона. Охрабрени овим примерима тако истакнутих научних иеликана минула доба, мн смо од тада много боље и објектпвније посматралп наш малн „земаљски свет“ п у њему смо тако исто, под привидним нередом, нашли хармонију, која нам је помогла, унраво пшла на руку, да ближе познамо васиону. На томе путу познавања уверили смо се, да п у њему влада нека правилност, неки утврђени закони поредак; да се и оно, тако безкрајно n непрегледно, покорава непроменљивим законима, истнна много компликованијим и којн су у прнвндној нротпвности један с другим тако, да обпчно око, које не би бнло навпкнуто на друге предмете или представе, не би могло у њому ништа друго видети, до једпо хаотичио стање и владавпну случаја или неке надпрнродне ћуди. Да нпсмо никада познавали звезде, онда бп зар неки одважни дух покушао, да унапред