Дело

ЗНАЧАЈ НАУКЕ 85 предвиди природне физичке појаве; али и без тогаје било неуспеха више пута, и они би само могли да изазову потсмев у руљи. Зар н данас не видимо то исто, да се метеоролози по* некад тако грубо варају, и да им се због тога морају многи људи смејати до миле воље. Како би се физичари често пута тргли у нозадину, усљед толиких њихових неуспеха и пали у малодушност, да није њихова надања очувао неиоколебана пресудни пример уснеха астронома! Тај им успех улева позитивно уверење: да је природа подвргнута законпма, и њима само још иреостаје, да дозпаду — којим законпма. Уз то треба да буду само стрпељиви, и с правом могу захтевати, да им скептпчари на то оставе довољно времена. Али астрономија није нас само томе научила, да у прпроди постоје закони, него да се ти закони не могу порпцатп, да се са њима не може трговати. Колико бисмо времена морали утрошпти да то увидимо, да пре тога нисмо ништа друго познавали — да овај „земаљски свет“, у коме нам се очигледно чини, да је свака елементара сила у непрекидној борби са другом силом? Астрономија нас је научила, да су природни закони беспоговорпо и бескрајно тачни, и да су онн, које управо истичемо или неким нагласком помињемо, само зато приближни, што их непотпуно познајемо. Аристотело, тај духовити мислилац старога доба, доделио је био пустоме случају неку улогу, и по. томе изгледа као да је веровао, да су природни закони, бар понекад, само обележавали главне, управо изразцте црте у појава. Да се таква заблуда објасни, коју је природа хтела да учини тајанственом, — много је томе доиринела непрекидно растећа тачност астрономских предсказивања. Али, да нису откуд ти закони локалне природе, ироменљивн с места на место, као што их људи доносе? Астрономија нам је показала које су опште карактеристичне црте у природних закона; али у томе обележју једна је црта најизразитија и најзначајнија. на којој ћемо се управо и зауставнти на овоме месту. Како су стари философи схватили поредак у васиони, нпр. Питагора, Плато и Аристотел? То је био или једном за навек утврђени облик или неки идеал, коме се васиона покушавала да прпближп. Тако је одпрнлнке мислио Кенлер, када је нпр. посматрао и истраживао, да ли ће отстојања планета од