Дело

24Д Е Л 0 се... Мерсије извади пз иедара једно стакаоце... — Шта ти је то? „Теби за под нос“... Пашћу тобоже у несвест, кад видим лепоту... II најпосле. пошто пређосмо многе одаје лепо намештене што миришу на мошус и на дуван, кад нас робиње одведоше у једну светлу собу окренуту мору, кад вндех... Заиста ми је потребно стакаоце... Стадох као..., то јест устукнух, окренух главу... Каква ли сам изгледала?! — То је она. Погодп како јој име! шапну ми Мерспје српски. А ја да сам могла и умела проговорити, рекла бп Шебек. Боже, ружноће! Ја ружније жене нисам видела. Глава коњска, лице мајмунско, зубп као у вепра. А обучена. и накпћена, и намирисана: мирпше на менп најпрнјатнији мирпс... мприс од љрбпчице. Да се врло ружан створ налази само^међу булама, то сам знала у Нпшу: али бволико ружан, овако ружан! и то још у Цариграду, под лепим небом цариградским. Ружна, сирота, а љубазна... 0 како је красан обичај нпшких була, да се не љубе, да се само грле о празницима, или кад с пута дођу, да чак и своје дете не љубе, него да га миришу као цвет, или као јабуку; а многе Цариграђанке љубе се у уста као Београђанке, кад се год састану. Па и цва најружнија међу најружнпјима иољуби се с мојим прнјатељицама, али дао Бог не у уста, него у лице. Сестричину Мерсије-ханумпну пољуби у оба ока. II ја сам се озбиљно наљутила: терале су шалу самном. Оне то виде, те брзо пију каву... Ја погледам у ружну, и окренем главу, тргнем се кад она у мене погледа. II одакле сам п ко сам, одмах је пптала... Да би* ме одобровољиле, да би ми се нзвиниле, хануме иохпташе на улицу. „Не љути се, џанум госпођа, шалиле смо се. После горког слатко, после ружног лепо мпого је прпјатно..‘.“ Пшле смо до самог Мраморног Мора и гледале кроз маглу Принчева Острва 'п уппрале очи у Кади-крај, Дајдар пашу н Скутари; трепере према јутарњем сунцу прозори и оловне капице минара, а по мору се љуљкају лађпце, звоне диленџн — ваћорлар, и многи шарени каицп што ми се нздалека чнне као какве водене тпце. На углу улице до зидина днже се један високи сиво обојен конак, а уз његову капију стража, као два џпна, два црна кипариса: преко ограде му пребациле гране с.мокве и маслине, са још врло свежим лишћем, алн прашљпвнм. Између овог еивог дрвеног конака, што мн се из далека чннио као каква лако зндана зграда. н цариградских зидина.