Дело

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 25 што опасују сав Стамбол, сваки његов крај поред мора и Златног Рога, пружила се железничка пруга за Сан-Стефано, пруга што водп кроз Румелпју, до Македоније, п кроз Македонпју; и док моје пријатељице лупаху халком на капији, ја мислих: „Кад овуда прођем, остављајући драги мп Цариград, да ли ћу у светлој цариградсаој ноћи очима тражити врхове Витннијског Олимпа и Принчева Острва, или овај лепи конак?...“ II овде нас као на Нишан-ташу видеше кроз џумбу, и одмах нам отворише; и овде беху као зифт црне робиње у јасно црвено, као снег беле у загасито ружичасто, али овде је и једно девојче, врло нежно, врло белб, врло лепо, плаво као Швапче, дугачких плавпх витица, крупних плавих очију а црнпх обрва и трепавица, као она була на лађн Тракији с острва Киа; па и то девојче је у ружичасто, у дугачкој антерији, како бн рекле буле, у ампиру, како ту хаљииу ми сад зовемо. — То је њена кћи... једанаест година, а види коликаје... Она је удовица,... Азијатка, шапну ми крадом од тетке Мерсијина сестричина. II овде нам робнње фнно пољубише скут, узеше сунцобране и помогоше ханумама да изују цппеле а обују папуче; п овде пред вратпма цуно цинела, пиједне папуче; и овде немадох од-а-што да обрншем обућу, те пођох прашњивом, и стидљиво и бојажљиво, погињући се да би ми хаљина сакрила ноге, и идући на прстима да ми се не бн чуо ход. Али место калфе робиње, овде пође пред нас девојчица: она нас уводи у кућу своје мајке као Константинопољ Тракију у иристанпште Златног Рога. II овде робиње скидоше печа с главе н рукавице с руку, па све завнше у бошчпцу; и овде и мени рекоше да скннем рукавице а ја не хтедох (кад улазим с ципелама што не бпх с рукавицама); и овде мошус и дуван; и овде богаство и госпоство... Како ли ћу проћп ја данас? Да ли ће ова домаћица као она на Нишан-ташу носле по сата рећи: „Одакле је мадам?“ Сама сам крива. Ја, демократка, не знам да се нађем у арпстократској Турској, не умем да се поклоним пашнници п не могу да пољубим скут везировицц. „Ето је ханума тога и тога паше!“ јави робиња, а хануме све као по команди устају, све као по команди додирују пашиничине хаљине поруб, па своје срце. усне и чело, што значп: у срцу те носимо, пашннице. љубпмо тп скут. ханум-ефендн, на главп ти место правимо, ве-