Дело

ПРВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ1 Када су Словени населили Балканско Полуострво сви су они, па и српско племе које је, окружено сродним племенима, населило крајеве између Ибра и Лима, били свесни да су ушли у туђу и страну државу, у Византиску Империју, којој су по праву прииадале земље, што су их они заузели. Они то, наравно формално, право Византије свакако нису ни спорили. Али сама Византија није у тај мах ни тражила да јој се то право призна, јер је онау прво доба словенског и српског живота на Балкану била тако заморена и истрошена дугим н напорним ратовима и заузета кризама на другој страни, да никако није имала времена и моћи да своје право оствари. Ипак је било времена кад је Византија покушавала да бар нека словенска племена, она чију је непокорност осећало становништво ближе престоници, особито племена око Струме и Вардара, примора да своје односе према Византији утврде и реалнијим везама него што је формално признавање њенога легитимитета. Зна се да је Византија у томе, бар донекле и привремено, и успевала. Нема сумње да је Византија рад у томе правцу развила и код осталих словенских племена. Што су та племена'јбила даље од ^државног средишта, украјевимау ово доба мање важним за државу и у пределима тешко приступачним, у колико је дакле мање било изгледа да ће држава своје ираво, ако јој се оспори, моћи насилним мерама да оствари, — у толико се византиска влада више задовољавала и са мањим и сахмо формалнијим концесијама од стране нових дошљака. 1 Четврта глава из дела: Историја Српскога Народа.