Дело

ПРВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ 291 времен, јер је византиска флота без великих напора успела да врати византиске земље на јадранском приморју (809—810 год.). Али ни Карло Велики није био вољан да олако напушта једном осво.јене земље. Спремајући се у то доба да пође у отсудан рат нротив Бугара, византиски цар Нићифор је, да би био сигуран од стране Франака, био вољан да учини велике уступке Карлу. Тако је у зиму 810/1 год. уговорен између Карла и Нићифора мир, по коме је Византија добила Млетке и далматинске приморске градове, а Франци Истру, Панонију и Далмацију. Франци су сада пмали у својој властн многа словенска племена на на Балкану до Тисе и Колубаре. Када је одмах за тим византиска војска од Бугара била уништена и Нићифор погннуо, био је нови цар визангиски, неспособни Михаило I, задовољан што је Карло Велики пристао да обнови и потврди франачко-византиски мир нод истим условима. Само је један формалан али велик устунак морао учпнити Мпхаило Карлу: морао га је признати за цара. Крајем друге десетине IX века осетило се јако врење међу словенским племенпма у Подунављу и Посављу. По свој прилици после успешних ратова са Византијом, почели су Бугари да шире своју власт и на запад и покорнли су Тимочане и Браничевце, проширив своју власт на тај начин свакако до Колубаре; Банат су бнли заузели још раније, свакако за време аварско-франачких ратова. II Францп и Бугари су врло рђаво поступали са покореним Словенима. Тако су скоро у исти мах Браничевци и Тимочани устали на Бугаре (818 године), а Посавски Словени под својим кнезом ЈБудевитом на Франке (819 год.). Слаби бројно а не верујући да им под Францима може бити горе него под Бугарима, Тимочанп и Браничевци су прво хтели да се обрате на моћне франачке суседе, са предлогом да им се подложе у нади да ће их они ослободити од бугарског јарма. Али је у исто доба и Људевит устао на Франке, чију су помоћ Браничевци и Тимочани тражили, а устао је из истог разлога са кога су се и они бунили против Бугара. Људевит је јасно видео ситуацију, боље него племенске старешине Тимочана и Браничеваца; он је видео да се променом господара неће ништа добити и да је власт и Бугара и Франака под1еднако рђава и опасна за словенска племена. Стога је он начинио план за акцију на широј основи. Када је већ дигао