Дело

292 Д Е Л 0 устанак на Франке, и почео успешно да ратује с њима, Људевит је нашао начина да окупи око себе многа незадовољна племена од оних који су били под Францима, а и да убеди Тимочане и Бранпчевце, да ће им господство франачко бити исто тако тешко, ако не п теже, него бугарско. За време енергичне борбе са Францима Људевит је успео да створи доста велику коалицију словенских племена, у првом реду оних, која нису била још подлегла нн српском ни хрватском политичком и етничком средишту, и да ирви пут покуша да на широј основи организује народну државу на југу словенском. Али је за остварење такога плана било још рано и Људевнт је после четири године одважпе борбе, у којој је често имао и успеха, морао да подлегне енергнчним комбинованим нападајима Франака. Међутим ннсу само франачке војске осујетнле остварење Људевитог плана, него су њему успех онемогућили још више кнезови неких околних словенских племена, која су била под Францпма; онп нису схватали планове Људевитове и нису могли да појме, да је она идеја на чијем остварењу је радио Људевит, једино спасоносна и за њих, па су, бпло уверепи да се не може у тој борби успети, било из антагонизма према Људевиту, водили опортонистичку политику према Францпма п ушли у борбу против Људевита уз Франке. Тако су Словени највнше допринелп да пропадне Људевитов покушај (822 год.). Кад је Људевитов устапак савладап, заузела је франачка војска све његове земље, а Тимочани и Браничевци су опет потпали под Бугаре. У томе је међутнм била клица за распре и борбу између Бугара и Франака, јер су Бугарч природно тежилп да своје границе промакну што внше на запад, док су Фрапцн сматрали да је и овако подељеним земљиштем окрњено њихово право, по коме Тимочани и Брапичевци, и с тога што су већ били одустали од Бугара и тражили помоћ франачку, а и као доцнији савезници Људевитови, треба да потпадну под Франке. Трвења, којих је већ и пре било, морала су сада довести до отвореног сукоба. Браничевци, изложени освети Бугара, морали су опет да траже франачку помоћ и интервенцију (824 год.). Ппак је овога пута дипломатским преговорима сукоб измеђ Бугара и Франака још за неко време био одложен, али је 827 год. дошло до рата, који је трајао две године н у коме су Бугари у два похода на својој флотили уз Драву продрли доста далеко у франачке земље и оиљачкали мпоге крајеве. Ипак су н но-