Дело

ПРВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ 29б У половини IX века почињу Бугари да јачају и да напредују у свима правцима; они полазе агресивно и на Франке и на Византију и на Србе. У то доба врши се код њих велики преображај: словенски елеменат добија све више утицаја у држави, странка која је заузета за примање културе у првом реду Хришћанства, добија све више присталица иБугарска, јака војном снагом а оснажена политички — ступа примањем хришћанства (864 године) у ред европских држава и о њу се отимају Рпм и Дариград. Кад је наскоро затим дошао на впзантиски престо енергични цар Василије I (867—886 год.) настаде јак обрт у византпској политици. Место попуштања и дефанзиве поче Василије да води агресивну политику и пређе у офанзиву, у првом реду против Сарацена, који су стално гусарили по целом Средиземном Мору и нападали на византиско приморје на Балкану и у Јужној Италији. У савезу са царем Лудвиком II сузбије Васплије, после упорне борбе, у којој су у византиској флоти узели учешћа и српска и хрватска племена из Ириморја, Сарацене из Јужне Италије (872 год.) и после ратовања, које је вођено са промењпвом срећом, уништи сараценске гусаре готово у целом Средиземном Мору (880 год.). II ако је снага и авторитет Василијев био ослабљен религиозном борбом између Рима и Цариграда о првенство у хришћанској цркви, ипак су словенска племена на Балкану одмах од почетка владе Василијева осетила да империјом влада чврста рука, која неће трпети самосталност мањих држава у својој близини. И заиста већ кратко време после успешног рата у јужној Италији, успео је Василије да прпмора на признање императорске власти и поморска племена, на која је он и пре тога био ударао због гусарења по мору, и друге кнежеве словенске и српске даље од мора. Међу тим кнежинама које су морале признати византиску врховну власт биле су и оне, које су сачињавале некадању Властимирову државу, која је после смрти његове била ослабила сасвим услед међусобне борбе његових синова. Та је борба истина већ почетком владе Василијеве била завршена у корист најстаријег сина Властпмировог Мутимира, али је он, ослабљен међусобним ратом, морао да се подложи Византији. Василије је оставио Србима потпуну самоуправу; само је у религиозном погледу тражпо да се дозволи рад на ширењу Хриш-