Дело

296 Д Е Л 0 ћанства. У томе правцу је онда у српским земљама заиста и урађено врло много; онда је код Срба изведена организација хришћанске цркве и утврђено је хришћанство. Најслабија је била византпска власт код поморских словенских племена, која су се само привремено покоравала под иритиском спле, а која су, чим би непосредног притиска нестало, стално одбацивала хришћанство и стално н даље гусарила ио мору. За владе Василија Iy главном је цело Балканско Полуострво, осим Бугарске, формално или фактички признавало врховну власт византиску. Једино је у верском погледу имала Византија моћног такмаца у Папској Курнји, која је у ово доба са много енергије и са доста успеха радила на томе да потисне византиски утицај што више са Балканског Полуострва. Али се и од стране Византије радило с планом на томе да се тај рад Папске Курије омете н осујети. Посме смрти цара Василија I (886 год.) и доласком на престо у Бугарској цара Симеона (893 год.) измениле су се јако прилпке на Балканском Полуострву. Византија почиње да слаби и да опада, а Бугарска се под даровитим царем Симеоном (893—927 год.) оснажила толико да је освојила већпну земаља на Балканском Полуострву ц постала пајснажипја држава на Истоку. У таком положају Бугарска је, као што је природно, морала тежити да покори и Србе, да би с те стране бпла спгурна кад ратује са Византијом. Али је с друге стране исто тако и Византија увек ишла за тим да у борби са Бугарима има за себе Србе и да их у своју корист употреби против Бугара. Баш у то доба умро је и Мутпмир (око 891 год.) и у српском народу настале су династичке борбе, које су помагали и Хрвати и Бугари истичући, шаљући и помажући војском своје кандидате против владалаца, којн нису хтели да воде њихову политику. У главном су Бугари у то доба имали највећи утицај у српским земљама готово за цело време владе Симеонове, јер су они били доста јаки да изведу и да одрже свој престиж. С тога је у српским земљама у то доба увек било доста мањнх кнежева, који су своје интересе везивали са интересима бугарске државе, а свп претенденти на српски престо билн су увек готови да пристану на услове које су Бугари стављали, само да им помогну да дођу до власти. Тако су Бугари више пута једно за другим доводили своје кандидате на српски престо. Али је њихово пријатаљство трајало само под непосредппм