Дело

300 Д Е Л 0 зантију, него за себе. Како је Свјатослав хтео за себе да задржи покорене земље, цар Јован Цимиск зарати на њега, победи га, претера преко Дунава и освоји целу Бугарску (971 год.). После овог велпког успеха, раскомадана Часлављева Србија била је мала сметња победоносној војсци византиској. Смрћу Часлављевом нестало је јаког авторитета у држави, јер није впше било његове чврсте руке, која је могла да држи у заједници све оне хетерогене елементе, који су сачињавали ондашњу Србију, и која је знала да сузбије све сепаратистичке тежње и да разне обласне, племенске и династичке интересе подредп општим интересима. Али и ако је за владе Часлављеве урађено врло много за етничку нивелацпју код српских племена, ипак је доба његове владавине било сувише кратко, да потпуно уништи посебне тежње п аспирације појединих области и појединпх династа. И чпм је нестало оног човека, који је био преставник централне власти и који је ту власт чврсто држао, одмах су поједине области, чим су осетиле да нема чврсте руке која их је држала у јединству, почеле једпа по ,једна да се деле н оцепљују од српске централне области, тако да је ускоро првобитна српска држава остала сасвим усамљена. На северу се оцепила Босна и почела да ствара услове за образовање самосталне државе, у Прнморију су такође неке старе жупе почеле да живе самосталним животом. За кратко време остала је стара централна српска област сасвим усамљена. Али је она и ако ослабљена и усамљена још увек сматрана за преставнпка српске државе. Стогаје цар Цимиск кад је покорио Бугарску нослао је једно одељење војске на Рашку, да је покори и да на тај начнп унншти и српску државу. Остављена сама себи, не само од области, које су до скора с њом биле у заједници, него и иначе без игде икаквога свесног или несвесног помагача и савезника, Рашка је требала да издржи борбу са целом Визаптиском Пмперијом, која се у то доба била оснажила толико да је излазила на крај и са много јачим непријатељем. Борба је бпла кратка и неједнака: Рашка је брзо покорена. Пзгледа да је Цимиск сматрао да је падом Рашке, која је била иредставник Српскога Народа, уннштепа српска држава. Али као да није тако било. Кад је уништена слобода у Рашкој избегла су српска властела н сриске династе из Рашке у При-