Дело

ПРВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ 299 Нокушаја и рада у томе правцу било је и пре, али је успех био привремен и сумњив. Истина и за владе п у држави Часлављевој није тај процес потпуно завршен; сепаратистичке тежње, и државне и племенске, држале су се још дуго и у извесним тренутцима избијале су на површину, јер је реминисценција на племенску поцепаност била јака и снажна, — али ппак је Часлављева држава највише урадила на томе, да српско име овлада код скоро свих српских племена, да се процес стапања убрза и да свест о народној држави ухвати јака корена у Српском Народу. Од тога времена је тежња за самосталном државом увек снажна у свима српским областима, а српско име и онда када су северозападне српске области образовале васебну државу, чијеје средиште постала Босна, остало је доминантно као национално име у свима српским покрајинама, II ако је у том новом државном средишту имало да издржи јаку борбу са државним именом. За владе Часлављеве држава његова и народ у њој препатили су много због нападаја Мађара, који су, утврдив се у равницама око Дунава и Тисе, полазили на својим лаким коњима у добро организованим четама у пљачку на све стране, па II на југ у српске земље у државу Часловљеву, специјално у Босну. Да спречи те нападаје Часлав пође на њих, сузбије их и продре у Срем, али по свој прилици ту у боју са њима погине. Смрћу Часлављевом (око 960 год.) настају нове прилике у српским земљама. У Сриској Народу после Часлава није било човека, који би могао да га замени, а то је било сада тим потребније што су прилике бивале све компликованије, а положај Србије све тежи. Јер Византија је сада почела да се снажи и опоравља, наскоро су почеле византиске војске вођене одличним официрима да побеђују на све страпе, византиска дипломација је такође, помогнута ратним успесима, имала много успеха. Већ за владе Нићифора Фоке (963—969 год.) почела је Византија да осваја на истоку и да сузбија Сарацене из старих својих провинција. На Балканском Полуострву није истина у овај мах Византија могла ништа да предузме, ма да је Србија била растројена, а Бугарска сасвим ослабљена. Место Византије продро је у Бугарску њен савезник, руски велики кнез Свјатослав и покорио је (969 год.), али не за Ви20 *