Дело

298 Д Е Л 0 на Балкану и природног такмаца бугарског, Србе. Стога је Византија врло радо помогла једног од српских претендената, Часлава, када је побегао из Бугарске па дошао у Србију и тамо почео да окупља око себе виђеније људе и да сазива бегунце. Ситуација је истина била измењена, али је још увек била нејасна; још се није видело да ли је слабост Бугарске само привремена. Стога је Часлав одмах чим је дошао у Србију и почео да ради, тражио од Византије номоћ, обећавајући признање византиске врховне власти. Византија је морала сматрати да птварањем српске државе добија пријатељску државу, чији ће интереси бити везани за Византију догод су у њеној околини народи који су снажни, било Бугари било Хрвати, који су сада ночели да јачају. Тако су идентнчни интереси у овај мах упутили Србе и Византију једне на друге. Часлав је ту, по Србе повољну, ситуацију врло добро употребио и обилно експлоатисао. Чим је утврдио своју власт и учврстио средиште старе државе Властимирове, почео је да окупља око тог средишта и сва остала српска племена и државнце. II ако тај рад свакако нпје био без отпора и борбе, ипак је средиште српскога племена у свесној борби за слободу и незавнсност, коју је оно са великнм нанором и са великим жртвама преко пола столећа водило, ојачало толико, даје постало јака привлачна снага за сва остала околна племена. Али је у том средишту било доста снаге и за то, да она племена, која нису била вољна да своје интересе подреде општим интересима, силом натера да уђу у заједницу. Тако је Часлав успео, помоћу Византнје, да сузбнје све сепаратистичке тежње појединих српских династа, држава и племена и да оснује велику државу од Саве и Дунава, и од Цетине и Бојане до Мораве. Први пут ;се онда чуло и знало у ширем свету за Српски Народ и за снажну државу српску. Али је значај Часлављеве државе поглавито у томе, што је његова држава бпла прва, која је окупила у једну државну заједннцу готово сва српска племена и готово све српске земље. За владе Часлављеве почела је први пут да се врши свесна нивелација у српским племенима, да се сузбијају сепаратистичке тежње и хетерогенн елементн п да се натерују сви да раде онако и у оном правцу, како је то већ више од једног столећа радило централпо српско племе, које је због таког рада и окупило под својим именом у једну државу сва сродна племена.