Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ (1880—1890) Успомене једног исед>еника Са левкадског превео С. М УН У дажду (Наставак) Плосило је становао код некога поштанског чиновника, близу велике гостпонице, у једној кући осамљеној, модерног изгледа. Родом је био из Велебне Кесаровине, где се прочуо као левкадски родољуб, политички агитатор и посланик на сионском левкадском сабору. Зими год. 1875. међу осталим до* бровољцима хумског устанка против Агарјана, који дођоше у Ивонију, да се одморе, видесмо висока, брадата, необично суха човека, одевена грађански али по старовремском кроју, са чизмама, калпаком и белим рукавицама. Уз то, држао се и кретао достојанствено, да не речем, дрвено, за наше јужњачке очи! Неки шаљивац, видевши га први пут, рече: „Оно је некп архијереј!“ II заиста, згоднијег надимка томе устанику не би нико могао измислити! Крупослав Плосило, човек опсежна знања и искуства, сушта благост, окушани патриота, по сведочењу његових ратних другова, такође храбар, био је у исто време сувпше сладуњав, вечито у патосу каквог духовног проповедника, вечито као у бризи да како не помери своје достојанство, — елем, прави правцати „архијереј“ кога је вртлог жи-