Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 303 вота занео међу устанике! Пошто је био слабе грађе, а од наиора веома оронуо, опћина ивонска понуди му место учитеља у нашој школи, да би се помогао и преко зиме окрепио. Тако је и било. Ми смо друговали неколико месеца, слагали се лепо, јер кад се Плосилу попушта у његову упорству п самоуверењу, то је најоољи човек. Кад на лето друге године Мавританија огласи рат Агарјанској, Плосило отиде горе и издржа цело ратовање, после кога, могол га постави за школског надзорника и за учитеља левкадског језика моголићу. Чим уђох у лепу нову кућу, уверих се, да је налик на све остале јаминске, да је грађена овлаш и иа врат на нос; даске и стубе шкрипаху и угибаху се под корацима, малтер попустио, влага се расколала у велике пеге. Нека млада, гарава женска, скроз лудачког изгледа и погледа, сачека ме на врху стуба и запита ме руски јесам ли Рус. Кад јој одговорих да нисам, узвикну: „А ја се обрадовала, — је сам уверена била, да јесте, тако личите на каквог Руса!“ Па ми показа руком куда ћу. Плосило, један Маврићанин и једна необично крупна госпођа сеђаху за столом. Он диже обрве и кажипрст у један мах, (његов обичан покрет) и рече пријатељски прекорно: — Храла Богу, једва већ! Пољубисмо се и ја се оправдах. Плосило нас приказа: Г. Шилоје Тананај, поштански чиновник; г-ђа Меме, жена Шилојева, учитељица. Муж је био свом главом виши од високог Плосила, а жена одиста тежа од њих обојиће. Врат јој беше „као кула сионска" а мишице као бутине у човека. Дихала је с муком, а у лепим црним очима имађаше нешто сањалачког. Шилоје, већ постарији, имађаше пријатно лице, танке бркове, очи буљаве, подсмешљива израза. Причао сам о себи што и осталима (а што су очевидно знали), па се стадоше ређати успомене из Ивоноје. Круно се не могаше нахвалити Ивоњанаца, Меме је непрестано уздисала, Шилоје пажљиво слушаше, махаше главом, а понекад, на најобичније ствари о којима се говорило, даваше лицу тако јак израз чуђења, запрепашћености, испитљивости, да је било суВИШ9 јасно, е је то комендијање. Комендијаш велики! Ја сам се слатко смејао. Круно и Меме мрштаху се. Два три пута Шилоје се маши за стакло с вином, али жена, онако трома, не-