Дело

304 Д Е Л 0 иокретљива, неверовном брзнном склона скленицу. Одједном, без видљива повода, прекинувши говор Крунов, г-ђа Меме обрати се мени: — Видим, каже, да сте човек искрен. Хоћете ли мн искрено одговорити на једно питање? — Хоћу, рекох. — Тако вам светога Кам&? — Тако ми — чега хоћете, ако је ствар за казивање. Колос женски поцрвене и запита: — Је ли истина, да је г. Круно био махнито заљубљен у неку удовицу у Пвонији? Убезекнух се најпре, па на помисао: „Круно и махнита љубав“ прскох у смех. Он се намрштн, она се напући. Рекох: — Опростите! Колико ја знам, то ннје истина. Шилоје.дпгне руке: — Е, баш је женска ћуд сувише смешпа работа! Погледај ова кола меса, па шта је интересује!? Круно заподену разговор о устанку. Узе понтификалнп тон, па стаде доказпватп, како ће устанак имати неизмерно добре последице за левкадско питање. Све је то у неколико нривидно, у неколико „вента“ што се збива, — устаници се иовлаче и беже у Мавритапију, не зато што су надјачани, него нз стратегиских и динломатских разлога; у Јамини се само пева, у Покличу је заступљена само лена књнжевност намерно, да се „Власи не сете“; ouaj, у чпјим је рукама све то, гради се да о томе н не мислн, што је знак да само о том мисли. Чудан је, недостижан, јединствен је то човек; — свака његова реч, свакп његов постунак, који па нрви мах изгледају најобичнији, носе у себи судбоносне последице!... Уа неколнко мннута Круно преиначи политнчку карту, нснремешта и дотера по вољп, а све с дубоким уверењем. Шилоје поднесе чашу Крупу, а овај му наточи, па пошто испи, мени ће: — Ево смо заједно више од пола го.дине и сваки га дан овако слушам п слушао бих га дан и поћ како слатко прича. Али, право да ти кажем, г. Вако, кад се раздвојимо, онда видим, да Круно сања, да није никад па јави, II збогом ми остајте. Меме с натегом устаде и пође за њим. — Чудан пар! рекох.. А ко је она, што руски говори? — Слушкпња. Живела је у Русији. Мала је госпођина усво-