Дело

330 Д Е Л 0 Жестока жеља мучила је да га поново задобије у часовима који су им још остајали. Сматрала је то за немогуће и потребито. Пут који води из Кенигштајна у Фелдберг испочетка се пуже доста врлетно уз планинску страну која је начичкана великим камењем куда је врло тешко ићи. Морис и Јулија нели су се, са заплетеним прстима, уз ту страну, волели су њену храпавост, која им је прекидала дах п одузимала сваки изговор да говоре... Мало по мало планински украс око њих мењао се. После црних стабала, дизало зелено кржљаво шибље п дрвеће што је стешњавало стазу, а одатле се шприо кроз шуму нут — шнрок лак. Неколико кривпх јасенова измешало се међ витким стаблима грабова и бреза. Убрзо наступи џиновска шума борова представљајући бескрајне лађе катедрала, под којима је царевала узбудљива тишина. Два путника корачалп су и не чујући шум њихових корака, јер је пут био посут игличастим боровим лишћем које је бнло сухо још од зимус. На некнм местима шума се проређнвила; велики нронланцн оголићени ширили су се поредпута, којије био поплочан папратом и многобројшш купињаком на коме је било много плода... На половпни виса налази се Funchtanzhiitte (лишчева колеба за играње). То је колиба са дрвеним подупирачима, а саградио је Таунус-Клуб за прибежиште путника. Ту је лети отворена крчма у којој се може добпти кафа са млеком, ракије и трешњевице. Морис и Јулија уђоше у њу. Насуше им неког безименог пића, које је паправљено од жира полако прженог. Течност црног пнћа освежи их. Док су они испијали напитак, нека кола зауставпше се пред колибом, и они са нзненађењем чуше људе који су силазећн говорили француски. То су били један мали дечко око пет годнна, затим човек од тридесетак година, плав и елегантан, затим млада жена доста лепа, н најзад немачка гувернанта бледа и отужна, која заповеди да се донесу шоље са кафом и млеком. Морпс Артоа посматраше их. Сав тај свет изгледао је живостан и весео... и муж и жена, мислио је он... Ето човека који је много старији од мене, ружнијн а вероватно и глупљп, па опет око своје двадесет пете године. он је знао животу дати известан правац. И док се ја копрцам у ћор-сокаку, он смело