Дело

352 Д Е Л 0 могу кога интересовати и како је он у томе живео и хранио се тиме толпко година? После ручка тетка се раскомотила у турском кабинету, донела му најновије романе, гомиле фотографија, пушила цигаре, пила каву н брбљала непрестано. Наједанпут, кад је био најмање пажљив, и мислио о данашњем разговору с Гжималом, она отпоче изненада. — Реци ми, Леоне, шта би урадно, кад бих овог тренутка зажелела да обпђем палату од тавана до сутерена? Он погледи у њу, зачуђеп овом новом мишљу. — За Бога, тетка! Ја бпх вам саветовао да то одложите бар док не сване! — одговори кроз смех. — А кад ја не бпх хтела да попустим ни за минут? — Онда бих вам био чичерон. — Е, е? Немој ме пзазивати! II сувише си дрзак. — Ја вас уверавам, тетка, да су свуда сводови безопасни а ходници чисти. — Још ми се ругаш! Нешто скриваш! Е, онда, хајде да ме пратиш! Кнез само, у знак чуђења, покрете обрве. — Сило! — викну — узми свеће и иди напред. Хоћете ли. тетка, да почнемо озго или оздо? Qh се смејао, што је њу очевидно дражило. — Прегледаћемо све! — рече изазивачки, тресући главом. Овај пнтересаптан иут трајао је врло дуго. Није хтела да пропустн пп једну собу, завиривала је у сваки кут. Сила је зипуо од чуда и непрестано погледао у госнодара. Леон нпје ништа разумевао. Обиђоше таван и сутерн, оба крила куће и сам центар. Најзуд се зауставише у кнежевој спаваћој соби. — Шта има овде? — упита Г-ђица Лавинија, показујући на једна врата. — Тамо се облачим! — одговори Леон. — А овде? — показа на друга врата. — Ловачки кабинет! Није веровала. Погледа сама и ставши наједанпут пред њим, уппта, на срећу француски: — А где она станује? Њу држиш засебно? — Ко? кога? — Твоју драгану!