Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА НОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 377 свог потписа. За мене је сва та полемика била несмислена. Повјеренице морале су ми се чинити такођер да су сувишне, и ако су отпочеле повјереницом и отвореним писмом свих Срба посланика на далматипском сабору На овом мом састанку са Бјелановићем хтео сам да дознам и прави разлог његовој полемици са Је динством. Ради тога, повео се пзмеђу нас овај разговор: Др. Митровић: Ви, можда, нијесте ни примјетили на повјереници из Котора, да на њој није било мог потписа. Понуђено ми је, да је потппшем. Нпјесам хтео, јер нијесам налазпо ни најмањег оправданог разлога за сву ону новпнарску хајку. Бјелановић: Читао сам врло пажљиво све повјеренице п све потписе на њима. Кад сам примио повјереницу из Котора, потражио сам, заиста, најприје Ваш потнис, докторе. Ннјесам га нашао и није мн било жао. Мени су у ствари дражи били и дражи су ми п данас Ваши језгровити чланци, Ваши извештаји, ваше ситнпјс и дуље вијести, које ми шаљете за лист, него ли да је било сто Ваших потписа на повјереници из Котора. Сва она хајка између мене и Јединства —

Др. Митровић: Не замјерпте, што Вас прекидам. Мени је почетак већ мутан. Не будете ли у почетку према мени бпстријп и јаснији, средина биће ми још мутнија. 0 свршетку не треба ни говоритп. Кад дођете до њега, биће права помрчина. Бјелановић: Сву хајку између Јединства н мене ја сам изазвао. Она је мени требала. Уредник Јединства није лош. Требало је, да радп себе и свог садашњег положаја употребим ту прилику, па да цијело Српство на Приморју окупим око себе, можда за пошљедњи пут. Ви сте млади, па, ио свој прилици, још не разумијете неке ствари, а и не познајете наш свијет. Не треба ни да Вам кажем, да је политика у опште, а нарочито наша српска најнезхвалније поље за рад. До два мјесеца навршиће се седамнаест година, да на својим леђима носим овај терет. У ово седамнаест година ја сам попио много горкнх чаша. Најгорче чаше давали су ми исти моји Срби. Већ ирве године издавања Срнскога Листа, поштоје издушило прво одушевљење, почело ми се подметати. Почеле су ми се стварати свакојаке неприлике, а то све потајно, иза леђа. Долазили су ми ударци са свпх страна. У почетку нисам знао, одакле су. Касније се нијесам ни најмање чудно, да ми Дело књ. 45 25