Дело

378 Д Е Л 0 такви ударци долазе баш од оних, који ми се јавно приказују пријатељима и поштоваоцима. Др. Митровић: .Ово мало што нас .има на Приморју требало би да држимо сви за један штап. II овако мало што вриједимо. кад смо прнвидно сложни. Почнемо ли се дијелити и цијепати, тада тек нећемо бити ни за што. Бјелановић: То н јест баш наша велика несрећа, што сви нећемо да држимо за један штан. Ви знате за нашу несрећну подјелу, на Далматинце, Дубровчане и Бокеље. Далматинци опет воле да се дијеле по појединнм општинама, а о вама Бокељима не треба ни говоритп. Вн се овдје дијелите не по општинама, него по селима. Свако је село за себе, кад сте у Боки. Кад ваши пзиђу из Боке, хоће да се одијеле од другпх као Бокељи. Код таквог стања, код помањкања потребите свијести о заједници, душевној н културној, тешко ,је водити коло. Шта више, тешко је п сакуиитп коло, а камо ли водити га и бити му коловођа. Док је био сам Српски Лист, па онда Српски Глас гдје сам ја једини имао нрву и пошљедњу ријеч, још је некако ишло. Од када је покренут Дубровник сасвнм је друкчије. Ја сам се дуго иротивио покретању тог листа, јер су ми врло добро познате све наше прилике. Дубровник није још убио Српскп Глас. Тешко га је ранио. Рана је ипак тако јака, да је дуго неће моћп пребољевати. Ради разлога, који су п Вама познати, Дубровнпк ће најпослије укопатн Српски Глас. Др. Митровпћ: Ја сам ппак нротивног мишљења. У Далмацији, да говоримо по подјелп коју сте Ви сада споменулп, има скоро сто хиљада православних Срба, а да не спомињем католнке. Кад би, заиста, дошло до подјеле, у политичком и културном раду, по нашој ситној географији, то сто хиљада Срба могло би издржавати Сриски Глас. То би могло да буде тим лакше, што Српски Глас неће никада изгубити све своје пријатеље у Дубровнику и у Боки Которској. Бјелановић: Тешко се варате у рачунима. II ако у Далмацији има скоро сто хиљада Срба, има пх врло мало, који читају и који би могли читати лист. Осим попова и учитеља, чија су матернјална средства врло скучена, и неколико посједника, нема ко да чита, нитп зна да чнта. Велика маса народа, а то је барем деведесет и девет на сто, нема појма ни о чему. Тај наш народ, који је заиста српски, и данас каже, да говори