Дело

382 Д Е Л 0 Колико год нма у Боки општина, свака би хтјелм да њен човјек иде цару на диван у Беч. 0 бирању не гледају се личне способности. Превлвђују лични интереси и личне симпатије. Потајног рада и подметања има највише. У првом реду гледа се и настоји се, да посланик у Бечу буде Бокељ. Бокељ мора бити, па о том узвишеном послу и не пмао ни најмањег појма. Бјелановић: Бока је једина која са нашег Приморја шаље посланика у Беч. Тај јединац требао би да вриједи не нешто, него много. Он би морао, да барем пред велнкп свијет износи све наше јаде и невоље. Требало би да се зна, како нас овдје има и како нам је. Док буду ишли оваки људи, какав је данашњи, о нашем Српству знаће се, колико се знало п до сада: ништа. II вн би морали помоћи да се бира другн. Дође ли у сјеверној Далмацији до изборног компромиса између нас и Хрвата, можда да и ја одем у Беч као посланик. Сам ипак нећу моћи Бог зна шта урадити. Кад бих имао врпједног и способног друга, могло би се нешто. Бока Которска још много вриједи у Бечу. Беч неће тако лако заборавити ваше двије значајне буне. Посланик Боке у Бечу врнједио је тада много. Могао би много и сада да уради, кад би био способан. Али овако.,. Др. Митровић: Овако... иде у Беч нн за што друго, него да прима посланнчке паднице и да за себе испроси какво крупно чиновничко мјесто, просјачећи по предсобљима разних мпнистарстава. Него, и они у Бечу познавају врло добро наше људе, па не даду ништа за опе, којп не вриједе пишта. Просјачење по министарствима неће ништа помоћи. Бјелановић: Било како му драго, Бока мора да изабере другога носланика. Овако више не смије да иде папријед. Ово не може да поднесе наш образ. Вп бисте у том највише могли да помогнете. Вјешти сте на перу, а нознате су Вам прилпке, на напншите што о томе у Србобрану или у Заставп. Ви сте давно у свези с њима, па ће Вам и Србобран н Застава све радо штампати. Ја бих то сам урадио у Српском Гласу, алп смо мало нрије рачунали наше рачуне... Ја често морам да кријем истпну ради нас и ради Српства ван Приморја. Овако ипак више не смије да буде. Ја ћу вас иомоћи барем у толико, што ћу мучати на све оно, што о том буду писали Србобран илн Застава. На мом повратку говорићу о томе и са нашим људима у Дубровнпку, да и Дубровннк попрнми исти такт