Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТПЧКЕ БОРБЕ НА ПРНМОРЈУ 383 у том питању. Познато ми је, да о томе једнако мисле и у Дубровнику. Hehe се противнти мојој препоруци. Др. Митровић: Није мени тешко написати и низ чланака о том послу. Али не знам, какав he бити свршетак. У Боки Которској, какве су данас прилике, нема човјека, који би могао да буде достојан посланик у Бечу. Овај садашњи заиста је неспособан и недостојан. Хоће ли на његово мјесто доћи Србин, који ће за тај посао битн и способан н достојан, о томе врло сумњам. У Боки га нема, а Бокељи неће него Бокеља.. Бјелановић: Неће, надам се, локални патриотизам гоннтн мак на конац. Кад се бирачи увјере, да нема Бокеља, радо ће пристатп да бирају другога. У Дубровнику има неколико наших људи, који би за то били н достојни и способни. За што Бока не бп бирала једног Дубровчанина? Видим, да се Бокељи и Дубровчани у свим нашим питањима потпуно слажу. Па најпослије, многи Срби Дубровачки заслужили су, да нх Бока почасти .једним бечким мандатом. Др. Митровић: Видјећете и чућете, да тако неће бити. У Боки није ништа јаче од Бокељства. Било је већ по ноћи, кад се Бјелановпћ и ја растадосмо. Он је сутрадан требао рано да отпутује на Цетиње. Опростисмо се и руковасмо се. То je био пошљедњи пут, да сам га видио и с њим гор.орио. Мој поздрав њему на овом растанку није ипак био ношљедњи... Разговор с њим, који сам овдје навео, у главнијим тачкама забиљежио сам одмах. Турио сам га у своје папире и, на жалост, брзо сам заборавго многе тачке у њему. Јер, да их нијесам заборавио, не би се касније догодило, што се догодило. Биљешке о том разговору потражио сам и нашао сам, кад сам се одлучпо, да саетавим, напишем и штампам ове успомене. Сватови прођоше весело кроз Цетиње и Рим. Киша модерних напојница, ордена, била је поплавила сватове. Српске новине биле су пуне извјештаја са тих сватова. Славило се све, што се знало и видјело. Путовање је изморило Бјелановића. Повратио се у Задар и разболио се болан без пребола. Почетком године 1897. распуштен је посланички дом царевинског вијећа у Бечу. У псто доба наређени су новн избори, који су се морали извршити половином марта мјесеца. Настала је, као обично, трка по Приморју. У првом реду полетеше попови чпсте хрватске странке, да предобију за себе