Дело

390 Д Е Л 0 Брнња и Брлога припада фамплијп Франкопанској, те замолп за дозволу, да може Србе преселити у предео међу речицама Добром н Мрежницом, где ће бити заклоњенији од Турака. Херберштајн међутим поквари овај план известпвши цара у децембру те године, да је тужба Франкопанова само један ма- . невар, којим хоће Србе себи да потчини.1 Херберштајн је и даље наставио преговоре са Србима у Турској. У јануару 1639. молио је ратнн савет корушке сталеже, да прптекну Србима са храном у помоћ, јер ће скорим нрећи нз Турске њих око 600 душа. Покрај других заповеднпка доселио је с пролећа 1639. г н огулински каиетан гроф Гашпар Франкопан 17 кућа сриских п настапно пх у месту Вптуњ, недалеко од Огулина.1 2 У ово време има нрплпчно вести и о славонским Србима. Цар Фердпнанд III. одредп пову комисију, да наставп рад на сређивању пограннчпих прилика, и одредп за комесаре славонског врховног заповеднпка грофа Ђорђа Шварценберга, Тому Микулића, Петра Знпку и Петра Споларића. У инструкцији од 3. марта 1639. обратп комесарима нарочиту пажњу, да одели „предавце“, робове и „ирпватне“ Србе од правих, прпвилегнсаних Срба, јер је архимапдрит Бвтимије био побунио „приватне“ и друге Србе, те су истп насилно присвојили себи права, која припадају само прпвилегисанпм. Док је ова комисија расправљала замршаје славонскнх граничара, нослаоје свршетком 1639. г. енископ славонски Максим Предојевић у двор двојпцу пзасланика, калуђере Гаврила и Генадија Предојевиће, молећи конфирмацију за епископа. Uap нареди у јануару 1640. грофу Шварценбергу, да и у погледу ове конфирмацпје поднесе псцрпан извештај. У исти мах поднесу цару славонски Срби молбу, да им потврди привилегије. Цар се у стварп нривилегија обратп на тајне и ратне саветнике, који му новембра 1640. одобре и препоруче молбу славонских Срба.3 Међутим се на граници хрватској побунише Хрвати у Огулину због витуњскнх Срба. Огулинци су пре доласка Срба ужнвали и обрађивали земљу вптуњску, те почетком 1640. пошљу 3 изасланика у Грац, да се потуже на грофа Гашпара франкопанског, капетана у Огулину, што је населио Србе на то огу1 Лопашнћ, II. о. с. стр. 200 и 213. 2 Croatica, за год. 1639. стр. 1, 2 п 7. Лоп. стр. 227. 3 ЛопашпН, о. с. стр. 202. \Yindica за 1640. стр. 1, 31 п 63.