Дело

394 Д Е Л 0 калуђера, на што изађе јануара 1643. г. царева резолуција, да се калуђери и попови српски из Турске не примају и не насељују по Хрватској.1 И на славонској гравпци привлаче прилике српске пажњу аустријске владе. После смрти владике Макснма Предојевића постао је администратором владичанства вратањског његов брат Гаврил Предојевић. У августу 1642. затражи цар од тајннх и ратних саветника извештај и мишљење њихово о том Гаврилу а саветници се обрате на славонског заповедника грофа Шварценберга. Набрзо после тога поднесу и саветници н Шварценберг цару предлог, да Гаврпла Предојевића иотврдн за вратањског владику. Тек што је ово учињено, излази у Славонијн на површнну неки хумски епископ Методпје Терлеки. За овога епископа који је био унијат, живо се заузимали тајни и ратни саветници, те га препоруче славонском заповеднику с тим, да му буде на руци in materia religionis и да му номогне у раду на „спасоносној унији.“ Маја 1643, кренуо се овај Методије у Рим, да се о унији споразуме са папом.'1 2 Вративши се из Рима • отпоче епископ Методије рад на унији. Цар Фердннанд му издау априлу 1644. године јавним писмом дозволу да може ради визитацпје верске слободно иролазити кроз целу славонску и хрватску границу. Да би свој задатак, увађање уније у српски народ, лакше извршио, нредложи Методије јула т. г. ратним и тајнпм саветппцима, да се подигпе један алумнат за срнску омладпну, где ће је васпитаватп у унијатском духу. Саветницп се обрате славонском заповеднику грофу Шварценбергу, који поткрепи предлог Методијев, додајући да би тај алумнат најзгодније било подигнути у% Загребу или Вараждину. На то цар идућег месеца изда резолуцију, којом дозвољава подизање алумната.3 Осим уније спремала се над главом славонских Срба у ово време још једна опасност. Настојање хрватских сталежа, да потчпне иод своју власт досељене Србе, претрпела је крај свију закључака хрватског и угарског сабора потпун неуснех. На то се захтев сталежа ограничи само на т. з. Србе нредавце, приватне и робове. Ови су Срби до доласка архимандрита Евтимија 1 Лопашпћ о. с. стр. 252; Croatica за год. 1613 стр. 6. 2 Windica за 1642. стр. 21 п за 1643. стр. 12 3 Croatica за 1644. стр. 57; Windica за 1644. стр. 83 п 92.