Дело

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 395 у Славонију збиља билп потчињени сталежима, али Евтимије побуни ове Србе, те се они отргоше од својих господара и почеше да живе као и остали граничари. Комисије, које су расправљале граничарске размирице, донесу закључак, да се ови предавци и приватни Срби имају опет одвојити од привилегисаних, те потчинити властели хрватској, Према овом закључку почне загребачки бискуп Бенедикт Винковић гонити Србе нредавце да му дају десетину. Од стране Срба граннчара уложи нротест против овог поступка бискуповог Ђорђе, војвода и судац српски над чптавом иванићском границом. У протесту том паписаном у Граберју 5 октобра, 1642 указује војвода Ђорђе на услуге српске и вели, да су граничари и предавци једно исто и имају подједнако права на привилегије. Но сталежи задобише за своју ствар и самога цара, те овај одреди једну комисију. у коју уђу као чланови гроф Ђорђе Људевит Шварценберг, Тома Микулић, Иван Сакмарди и поджупан Иван Ручић и стави им у задатак, да оделе привилегисане Србе од приватних и да ове потчине властели. Уједно објави цар овај свој закључак 10 децембра 1643 и Србпма. Гроф Шваценберг је добро познавао српски народ и видио јасно, са коликом је опасношћу скопчан рад, који му је цар наложио. Пре него што ће почети посао, напшпе 7. априла 1644. писмо ратном савету и најодлучније изјави, да он не може узети ни пред Богом ни пред људима одговорност, што аустријска влада таком незахвалношћу награђује четрдесетогодишњу верну службу српску. За ових четрдесет година изгубили су многи Срби своје очеве, децу и браћу, многи су допали тамнице и пролили крв своју у борби са непријатељем. Када их сад комесари покушају, да потчине хрватској властели, наступиће ужасно незадовољство и побуна. Ердељски кнез Ђорђе Ракоци корпстиће се српскпм незадовољством и лако је могуће, да цела граница подпадне под њега. За себе се, вели Шварценберг. не бојп; оп ће се склонити у страну, а ииначе гаСрбн познају п уверени су, да им добромисли, но остали комесари ће рђаво проћи, кад Србп буду разумели, ради чега су дошли међу њих. На основу овог извештаја Шварценберговог разреши цар 15. априла комисију од њене дужности до даље наредбе.1 1 Лопашпћ, о. с. стр. 261, 263 и 265; Winđica за г. 1643 стр. 33 п за 1644 стр. 1. 26*