Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 37 плота од присуства ових двеју женскпх биће му одузета од једанпут. Никад неће моћи ирисуствовати Кларином венчању. Никад, пошто се Клара уда, он неће моћи продужити да живи са Јулпјом. Онда шта да ради? Гомила пролазника и кола, на ивицп једног тротоара пробуди га. „Где сам то ја?“ Требало му је неколико секунада па да дође к себи. Булевар Осман, улица Тронше, улица Обер, укрштале су се пред њпм. Омнибуси, фијакери претрпани пртљагом, који су долазили са станице Сен-Лазар, куљали су из улипе ди Авр; други су довозили путнике који су били у великом послу код прозора да би дотерали часовник.... Отићи! Отпутовати! Отићи тамо где ће бити сам, да не види впше ни Јулију, да не види више ни Клару, ни Ријеа, никога!... Жудпо је за осуством и усамљеношћу. Али сваки одлазак замршена је ствар. Треба објавити да је он био апсолутнп господар својпх одлука; треба одговорити на питања, снабдети се разлозима. Како не би пробудио сумњу незаинтересованпх? „Антоније Сиржер још није дошао из Луксембурга; али Ескје... шта да му кажем?... А, нарочито, како да нађем разлог који би се примио за Јулију? Има сћега .један о коме не може бити говора: здравље....“ Одмах се реши. „Пдем да видим Домје-а.“ Штаном дозва један фијакер који је скретао у улицу Тронше. — У Салпетрје, рече пењући се... Натмурено дрвеће, суре фасаде кућа, трома маса на Маделеини, промицали су поред колских прозора... — Затим улица Ројал, шум каруца које су носнле свет обучен у одело отворене боје, слезове, беле, ружичасто бледе. Сунце клонуло око шест часова наруменило је све озо, и на тргу Конкордије фамилијарни украс, дпван украс дугачких авени-а, два Коринтска споменика који стоје један наспрам другог, сиви шиљци СентКлотилде купали су се у црвеножутом праху који је био обојен местимице дугином бојом. Заведена Морисова душа сети се сјајних месеца проведених некад у Паризу, са мајком. Он виде самог себе, како победно јури ка шуми, посред сличног таласања кола, а његова мајка, тако лепа, посађена поред њега .. Како ли је он