Дело

408 Д Е Л 0 • православне.1 Из писма Франкопанова се видн, да су Срби Крмпоћани већ сви примили католичку веру, а да томе има неколико примера и у Жумберку као и у Ускочкој Горн1 2 3. Тако се непрестано ровило против калуђера српских и православне вере, док није трагичним свршетком Мијакића и његових другова потпунце уништена чистота православља и коначно прекинута веза између славноске епархије и пећског патријарха. Епископску столицу је заузео ревноснн унијат Зорчић. Али народ срискп пије могао лако да преболи ову рану, коју му је задало насиље владе аустријске. Огорчење пародно управљено је у првом реду против наметнутог епископа. Ма да је овај имао око себе јаку стражу, нокушају нпак Срби, да га убију. У марту 1675. године учинише они наиадај на Зорчића у манастиру Марчи. Напад је извршен ноћу из пушке, али епископ остане неповређен. Један харамбаша српски одмах побегне у Турску, а калуђере на које је пала сумња да су били саучеснпци харамбаншпи у завери против енпскопа, доведе гроф Траутмансдорф у Иванић, окује пх и бацп у тамнпцу. Нарочпто се сумњало на неког калуђера Петра Поиовпћа. Пстрага коју је по паредбп владиној водио Траутмансдорф, није могла да утврди крпвпцу калуђера. Шта впше, Траутмансдрф предложи да се заточеници уз кауцпју пусте на слободиу ногу, јер је народ огорчен па може да наступн веће зло. Ово је учињено те се у јулу о. г. палазио још свега један калуђер у затвору, но ни томе се није могла да докаже кривица.8 Аустријској влади и покрај све строгости полазнло је врло тешко за руком, да нагонн калуђере на унију. У марту 1676. тужи се епнскои Зорчић на једног калуђера, што бупи народ н протпви се сједпњењу са католичком црквом. На неколико месеци подноси из истог разлога енискон оптужбу против два калуђера, Василпја Перћагића и Рафаила. Видећи да ue може насиљем стећп поштовања у свом народу, одлучи Зорчић, да сазове једап синод и да се тако популарише. Синод је заказап у Горњем Карловцу за 20. август, али још у марту т. г. 1 Молба пгумана Ћирпла је ппсана немачки, али потпис на њој гласи овако: Јскрпдк im.icin, се н остдде ндше редовншсе“ (Croatica 1643. jan. X 14. 2 Jbidem. 3 NVindica за 1675. стр. 46, 49, 104 и 110.