Дело

42 Д Е Л 0 њости, чак, мпслим, ни због лењости духа... Не радим јер нмам најмрачније осећање према раду, то осећање што је периода у којој сам ја, пернода чекања, и што ћу ја почети да раднм тек кад се она сврши. Домје рече, једући с пуним апетитом комад говеђнне надевене сланином. — Не разумем. — Е добро! рече Морис живо. решен да пристунн одмах п без одлагања предмету визите... Е добро!... Ето! ја имам везу у Паризу... Метресу у грађанском сталежу, једну удовнцу рече он, — са детињастом намером да завара траг Домјеовим сумњама. Ја је не могу узети за жену. Налазим се дакле у шкрппцу; докле год не нађем излаз, нећу знати ин за душевнп одмор, нп за рад... — Али, нриметп Домје, — ако сте срећнп као што сте, ако вас воле жена коју ви волите... је лп баш тако потребно да мењате жнвот, п да се бринете за радом? Треба п иродуктивности п уживања. Кажете да ми завиднте? Верујете лн вн да кад-кад, кад понушп.м цигару у Авни-ди-Боа, не дође ми да желнм да живим, то бнва једне недеље, једног дана, по ирнмеру богатих људи који станују у околнпм хотелима? Кад драги мој! само кад пзненада западнем у ове сањарије, ја тада искочим нагло пз њих, и после се отресем као кудраво псето које је пало у воду... Мислим на моју лабораторију у Салпетрје, на мој мали ресторан, на моје мозгове, на моје мождпне, на своју жену, на своју децу, на неколико добрпх прпјатеља, и кажем сам себи да је све ово добро. које другн не нознају. Ни онн ни ја наравно нисмо потпуно срећни; али радости и туга су између њих н мене несравњпви. Бпли су при иосластицама, једући расејано. Домје је крцао орахе тупим ударом дршке од менгела. Морпс једно ио једно, снсао је зрна грожђа, бацајући љусЕ^у. Мало мпрнији сад, он свесно нретресаше свој случај. — То што вп кажете врло је добро, кад околности донуштају једном .човеку да се користн својпм способностпма н својим темпераментом. Али зар не допуштате да код богаташа може бити мудраца, или темперамент луксузног човека код убогог сиромаха? — Допуштам све случајеве кад пх констатујем, рече Домје.