Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 4S У практицп обичај једног извесног положаја живота обично раслаби прекомерни] апетит. Који су навнкнути да разбију калуп, тим пође за руком да умакну од његових услова, они се коначно изднжу из сталежа,. нли ако не успеју, они ишчезну. То је изборнп закон. — Е добро, молпм вас дозволите за један тренут, докторе, да сам ја један од тнх избрисаних. Ја тежим да изиђем нз касте доколичара да бих ушао у касту радника. Хоћете ли ми цомоћи у томе? Домје палећи цигару, погледа га пзненађено. — Наравно, хоћу радо. Шта могу ја учинпти? — Хоћу да предузмем користан живот. Зато нрво треба да се пшчупам из средине у којој живим у Паризу. — II вп хоћете једно средство да је оставпте а да нико нема права да изгледа изненађен тиме... Наредба за какву бањску варош? — Управо. Само ја нисам болестан. — Ох! Уредан живот, са неколико чаша вина нли мање минералног напитка никад није некористан. То ће вам повратитн спокојство, учиниће још гнпкпм нерве ко.јн су узнемпрени непрекидном парцском грознпцом. — Добро! пошаљите ме где год хоћете, али далеко... далеко... Пошљите ме у земљу где ћу бити сам, где никог не познајем, нзван великих друмова који води у Париз. Самољубље га узбуни; утврди да. ће битп довољан сам себи, далеко од Јулије, далеко од Кларе. Домје га запита: — Говорнте лн немачки? — Не, мало енглески... — Добро, моћи ће... Послаћ.у вас у Хамбург. То је Енглеска Немачка, ту ћете наћи само Американце и краљичнне иоданике... Бања је добра за малокрвне и неврастентичне, а и ви сте такви. Свидн ли вам се ово ? — Је ли далеко од Парнза? — Ноћ и пола дана. Можете ирекинутн путовање у Келну... — Нека буде тако. Пћи ћу у Хамбург. Домје написа на редбу и даде је Морису. — Хвала, рече Морис, самим мноме спасавате ме.