Дело

КЊИГА 46. СВЕСКА 1. Д Е Л 0 Јануар, 1908. год. 0 ЗАВЕТНОЈ МИСЛИ СВ. САВЕ. Пиетет, који дугујемо успомени Св. Саве, сакупио нас је данас, да и ми, поред хиљаде других просветних установа српских, прославимо име првог српског просветктеља и одамо пошту сени његовој. Тај пиетет потиче из нашега сазнања, да је тај човек, не толико својом високом наученошћу колико својим интелектом, умео да се високо уздигне изнад средине у којој је поникао и растао и да да творевине, којима је умео да да импулса, полета и духа, тако да из тих творевина српско племе и данас, после 700 година, црпе поуке за своје одржање, развитак и напредак. У такве творевине долазе и многобројне црквене грађевине средњега века, за чије је развиће умео Св. Сава не само да створи погодне основе, него и својим ауторитетом да да за то развиће импулса и доцнијим поколењима. Да бисмо моглп схватити како је Св. Сава у том правцу делао, с каквим је тешкоћама имао да се бори и како је до тог циља дошао, потребно је, да се, ма и по најовлашнијим цртама, упознамо са стањем и приликама српске државе и српског народа у доба, кад је он почео да дела. Као заметак потоњој великој држави Немањића јавља се рашка држава са седиштем у Раси, када се после смрти краља Бодина, у самом почетку XII века, велико српско краљевство распаде на три дела: краљевство зетско, бановину босанску и велико жупанство рашко.