Дело

4 Д Е Л 0 Оснивалац те нове, засебне државе српске био је Вукан^ дед Немањин, кога је раније краљ Бодин био поставио за рашкога жупана свога краљевства. После многих бораба око престола и великих раздора у земљи око тога, најзад се на престолу великог жупанства рашког утврди Немања 1169. године. У то доба, — када се мислима унесемо у тадање прилике друштвене, културне и политичке, —- тешко је било стварати државу, а још теже је одржати је, увећати и културно унапредити. Ваља имати на уму да је малена рашка држава била тада у додиру с моћним суседима: Византијом и Угарском, које нису могле трпети да се поред њих ствара и снажи нова држава. У то доба (1185. год.) пада и стварање нове бугарске државе. Затим је утицај папин на католичке државе био тако јак, да су ове с неповерењем пратиле, и тежиле да спрече, развитак државе, која је у основи била православна. С друге стране, у самој земљи свест о друштвеној заједници у једној држави била је слаба, пошто је народ, живећи вековима више мање племенским животом, требало да се свикава на живот у држави. Затим су' и тежње разних претендената на престо и о превласт биле тако јаке, да је се стално морало бити на опрези од њихових напада на државу. Исто је тако и ширење богумилске јереси сметало консолидовању државе. Културно пак, српско је племе, дошав у територију византијску, природно стајало под сталним утицајем тада врло моћне и високе византијске културе, па је ипак требало неколико векова, да се хришћанство у њему утврди, чему су узрок јаке традиције из његова племенског и патријархалног живота. Требало је у опсегу српске државе стварати културу ма и под тим утицајем византијским, која ће носити национално, српско обележје. Стеван Немања, обдарен јаким државничким подобностима, имао је и мудрости и такта, да тешкоће савлађује, државу одржи, прошири и унапреди. При крају своје владавине добива, нарочито на културно^просветном пољу,. јаку иотпору у Св. Сави. Св. Сава је делао и као књижевник и као државник и као црквено-просветни радиик.