Дело

0 ЗАВЕТНОЈ МНСЛН СВ. САВЕ 17 средиште српско било негде око Косова, а они исељеници не би већ две стотине година, ма и невољно, измећарили туђинима. У манастирима се делало у неколико на културном пољу у томе, што су се у њима неговали некоји занати, рукотворине и вештине, као сликарство, а нарочито писање књига с богатством иницијала, орнамената и слика, од којих су неке од праве уметничке вредности. И у тим тако писаним књигама лежи извесно културно благо српског племена, на чијем испитивању до данас није готово ништа озбиљно урађено. Други је значај код тих грађевина национално политички. У мучним данима по пропасти српске државе народ је у њима налазио уточишта и подстрека за одржање своје вере и народности оне су га подсећале на прошлост и крепиле му наду на бољу будућност. Ту су задаћу манастири у Србији завршили, али су они и данас у крајевима неослобођеног Српства, нарочито у Маћедонији и Старој Србији, као бродоломнику куле светиље, које српском племену у тим крајевима чак и у најтежим тренутцима његова страдања и пропадања показују пут његову спасењу. Из манастира су излазили доцније знаменити људи, који су у тешким данима народног страдања умели да штите интересе Српства као вође народа, као што су: Патријарх Макарије (брат везира Соколовића), обновитељ пећске патријаршије; његов синовац патријарх Антоније, и доцније рођак патријарх Герасим. На обнови српске државе помоћу Немаца (цара Рудолфа) и папе Климента VIII радио је патријарх Јован (1592.—1614.) и митрополит херцеговачки Висарион. Затим Патријарх Пајсије (1614.—1648.) итд. А у устанцима народним манастири су давали вође и помагаче. — Најзад, те грађевине, изузимајући неке екстремности, обележавају и границе до којих се простире српско племе. Трећи је значај старим српским црквеним грађевинама у томе, што су оне, као културне тековине српског племена, у исто време и највиднији, најтрајнији, а и по многобројности својој и најјачи сведоци и обележја ступња културе српског народа у средњем веку. То највеће култуно благо српског народа представљају како Дело, кн>. 46. 2