Дело

18 Д Е Л 0 • саме црквене грађевине, тако и богати живописи у њима. Колика је вредност тога блага, нека каже заинтересовани и објективни вођа руске научне маћедонске археолошке експедиције (1900. г.), академик Кондаков. Читајући свој извештај о раду те експедиције у друштву љубитеља старе писмености и вештине у Петрограду, на крају је рекао ово: „Треба само видети сав тај богат археолошки и етнографски садржај (што нам даје албум ове маћедонске експедиције академије наука, који се састоји из 550 снимака), па да се човек задиви како тим скровиштима, што се сада чувају Маћедонији и Ст. Србији, тако и неуморном раду свих учасника те научне експедиције". Тај је извештај штампан у „Византијском Временику“, који излази у издању Академије Наука у Петрограду. На крају тог извештаја има додатак, који се свршава овако: „На крају је Кондаков изрекао овај извод, до кога су га довела посматрања маћедонских споменика: границе онога, што се до сада називало византијском уметношћу, морају се знатно сузити; обраћајући пажњу на ток византијске уметности после латинског освојења Цариграда, ми видимо да се облает праве византијске уметности ограничава на цариградски крај, на узан реон, који на северу долази до Једрена, а на западу у најбољем случају до Драме, а да све остало није више област византијске, него грчко-словенске уметности. Карактерно је у овом случају то, што све оно, што су Словени унели, носи несумњиво отисак српског утицаја“. Овим речима Кондакова коментара не треба. То даје повода за дубоко размишљање, а ако се хоће и за озбиљан рад на корист народа и отаџбине. Колико је велики обим тога српског културног утицаја у средњем веку, нека покаже овај пример: у срцу румунског народа, у Арђешу, северозападно од Букурешга, далеко од периферије српског племена, подигнута је у средњем веку црква, која је и данас главни и најважнији представнпк специфичног румунско-византијског стила. Ту је цркву подигао влашки војвода Негоје Басараб, и његова слпка, као и његове супруге Деспине, у природној величини, као главних ктитора те цркве, налазе се у нрепратп на зиду, десно од царских врата.