Дело

0 ЗАВЕТПОЈ МИСЛИ СВ. САВЕ 19 Одмах до њихових слика, на јужном зиду те препрате, опет у природној величини, налазе се две слике, такођер као ктитора, с натписима „Кнез Лазар“ и „Домна Милица". Значајно је, да су сви натписи у цркви, па и ови, до ресторације цркве били српско-словенски (сад су исписани латиницом). Остали, врло велики записи, који су у камену пластички резани, и који се налазе на западном црквеном зиду споља (а има их пет), као и сви надгробни натписи у поду препрате над гробницама војводе Негоја и његових потомака, исписани су српскословенски. Српско-словенски је запис такођер очуван и у цркви према олтару над царским вратима. Овај је запис измалан црним словима на жуто обојеној основи. Једна је од спољних плоча записа приликом ресторације цркве (1886. год.) скинута и на њено је место уметнута нова, као споменица те обнове црквене и, разуме се, исписана румунски. Можда he бити интересно да споменем, да је ресторација само те црквене грађевине стала преко пола милиона динара. Ако је истинита изрека, да се историја понавља, онда за то имамо најбоље потврде у историји српског народа. Треба се само сетити у почетку изложеног стања и прилика српског племена и рашке државе, кад се на позорницу рада појављује Св. Сава, па упоредити с данашњим стањем српске државе и српског народа ван граница њених, па ћемо уочити необичну сличност, сличност не само у стању у земљи, него и по спољним факторима, који и културно и политички спутавају напредак и развиће српског племена. Разлика је само у висини културног и просветног ниво-а. Од мале и нејаке рашке државе, унутрашњим раздорима разривене, којима је и католицизам често ишао на руку, окружене силним непријатељима, а потчињене туђој култури, у току 150 година створи се јака и за тадање прилике културна српска држава, чије културне и просветне тековине и после пропасти државне одржаше језгро: биће и душу српског племена. Видесмо, да је духовни творац ових културних и просветних тековина био Св. Сава. Те кул-