Дело

358 Д Е Л 0 Овај ти се само по ваздан климао над светим књигама, а никад му не дође на ум одакле да се набави хлебац за њега, за жену, и за децу му. Ал је за то све знала Хаја. Знале су за то њене јадне, подбуле и отечене ноге и њене суве, уздрктале руке, и њене живе, немирне очи, које се као ластавице непрестано кретаху и тамо н амо, и гуша промукла од непрекидна говора, и чело што се нпје никад од зноја одмарало, и мисао која је бринула и дан и ноћ. Знала је за све то Хаја, прави тип пољске паланчанске јеврејке. Још млада, а већ са свнм увела, која цркава за паром; а уме, грешница о парчету хлеба и хладном кромпиру или луку, да живи, да ради, да рађа децу, да трчи по ноћи у село ради ма какве зараде; да исхрани целу породицу једном векном хлеба и једном сушеном рибом, и још да подојп одојче својим исушеним грудима. Поред свију тих напора, сиротиња ипакје будила и успављивала Хају; — хронична немаштина, којасејош повећавала сваког ирвог у месецу, кад је требало да се плати кирија, две рубље за оно мало мрачне собице. Ове две рубље беху трагичан моменат у Хајином животу. Већ у очп тога дана трчала би као суманита, расејана, једва обучена, гладна и жедна, пребрајала би јаја, које је у селу набављала у току целе недеље, грешила би у рачуну, рачунала би на ново. Онда би мувала своју старију дечурлиЈу, заборављала да подојп дете, да скува чорбу мужу талмудисти. Најодличнији хрт не уме тако вешто да нањуши дивљач, као што је она, веселнпца, њушила пару и тражила је по ваздан. Још у предграђу отимала бн сељанкама по које јаје из котарица, по коју кришку сира, по који комадић масла из карлнца, и трчала би да то после прода у вароши. Прво је претила, грдила, па онда молила, преклињала, гушила се сузама. Одгурнута од кола сељачком руком, враћала се по десет и по двадесет пута, пењала се, увлачила се у руду, машала се коња. Понекад би јој сељак зграгшо „чепјец“, бацио га доле, млатнуо је поштено у леђа, поцепао јој сву реклу, а она ни бриге. Када већ једном увуче своје коштуњаве прсте у ограду па колима, она све дотле трчи за нзненада ошинутом кљуснном, цењкајућп н запомагајући уЗастопце, све док j'oj даха нестане у грудима, док јој пена не ударп на уста. Тако бн обично јурнла за сељачким колпма, пз предграђа преко ћупрпје, норед