Дело

380 Л Е Л 0 — познате аргументе којима се данашње буржоаско друштво брани од представника будућег друштва. Принцип права на рад прост је и јасан је, има своју несумњиву етичку страну, правичан је дакле. Али га либерална странка опет за то није могла примити. Усвојите нринцнп права на рад — и ви сте извршили социјалну револуцију, изменили сте из основа цело друштво. Кад је држава дужна да даје рад онима који немају рада, онда се држава јавља као послодавац, дакле као произвођач. Држава најпре постаје конкуренат произвођачима као један од произвођача и у тој конкуренцији она мора бити јача. Ако би била слабија, она не би могла давати рада, јер би приватни конкуренти, као моћнпји од ње, бпли послодавци, а она по усвојеном принципу права на рад мора давати рада, дакле мора бити јача. Ако опет буде јача од приватннх произвођача, — она ће их мало по мало уништити, подавитп, и онда она остаје једини произвођач. Кад је држава једини произвођач онда је производња у њеним рукама, па дакле и средства производње. То је већ колективна својина, то је већ социјалистичка држава! Принцпн права на рад води дакле немнновно — социјалистичкој држави. И за то су и Аскит и већина либерална били противу тога предлога крај све његове етичке стране. Онозиција либерала у Д Дому разумљива је дакле. Нико се добровољпо не одриче свог завидног положаја. А усвојите само овај један припцип, на је довољно да нестане данашњег друштва. И Прудон је, када се решавало 1848. год. хоће ли се унети и у Устав овај нрпнцип, с пуно права рекао: „дајте ми право па рад и ја вам поклањам својину“. То је онај Прудон, који је рекао: „својина је крађа!“. И ако ишта сведочи о узурпацији богатства и власти у данашњем друштву и о слабости етичке нодлоге даиашњег друштва, — то је овај нример с прпнципом права на рад. Овако хумани и етпчки прпнцип не сме да усвоји ни један евронскп парламенат! Али на ансолутно етичкој основи не дижу се друштвенн системи, пани онај будућега друштва неће бити ua таквој подлозн. Научни социјалпзам наших дана одбацно је све болећиве разлоге утоппјског соцнјализма (који је апеловао више на осећај но разум; да ли је нраво да једни гладују а да се код других нросипа п т. д., и т. д.), па се латно неодод>иве логике историјског жнвота, доказујућп да је соцпјалнстичко друштво немнновпа фаза развића, која ће доћн пза ове данашње, и на тај