Дело

НЕКРОЛОГ 387 (потоњој В. Школи), постане професором (1853. год.), а после неколико година (1857.) и директором шабачке полугимназије. Ту се Бошковић одмах јавља у двоструком својству: књижевника-публицисте и професора-политпчара, инаугуришући тиме за читаве деценије у напред двојаку службу једног дела нашпх гимназиских професора. У новосадском Српском Дневнику (1857.) — у Србији су тада постојале само службене Српске Новине — расправља пптање 0 преображају просветне струке у Србији; жалећи се на неугледни и рђаво плаћени положај професорски, захтева „државни испит“ да би се спречио улазак непозваних у ову струку. Из тога му је времена и његов превод Левичнигова романа: Црногорац или Страдања Хришћана у Турској (1857.) који самим насловом казује и тему која је у њему обрађена. Већ сам овај избор довољно обележава преводиоца као будућег политичара и казује нут којим ће он ићи. Али и лични углед што га је Бошковић стекао у Шапцу и његов положај гимназиског директора и професора — непзбежно културни центар у паланцп — одвели су га и на друго поље рада: он је кандидат за народног посланика на скупштпнским изборима 1859. год. У тадашњу Народну Скупштпну, истина, није ушао — влада је његов већ извршени избор уништила — али је ушао у — полптику. А кад је једном већ био ту, онда је с њпме било оно што је било и с толиким другима, и дуго после тога: политичке промене на извору, у Београду, одударале су далеко по унутрашњости, по чиновнпцпма — политичарима. Његови га политички пријатељн доведу (1859.) за професора у Београд, где постане уреднико.м Српских Новина. Али већ идуће године (1860), с новом политичком променом на земаљСкој управи, буде премештен најпре у Неготин а одатле у Зајечар; 1862. године буде поново враћен за професора београдске гнмназије. Овај релативно мали циклус места и времена, што га је Бошковпћ као професор доживео, био је слмо покушај, оглед за „послове“ ове врсте, који су доцније, на жалост, вршени у много већем размеру. Пок. Бошковпћ је био међу „првим жртвама“ ове новије, политпчке борбе натне. Бошковић је остао као гимпазиски професор све до 1868. године кадајеову каријеру прекинуо и постао најпре секретар па затим и начелник у министарству иностраних дела. Професорски је иосао наставио 1874. године, али сада као професор опште историје — то је била његова струка — у В. Школи. На