Дело

388 Д Е Л 0 овом се месту мало задржао јер је већ идуће године (1875) постао први пут министар просвете (у Каљевпћеву кабинету). Великој се Школи још један пут вратио (1878), опет само за кратко време, јер с пролећа 1879. године по други пут постаје министар просвете. Своје професорско службовање и своје стручно образовање Бошковић је обележио неколиким већим, школско-историским делима (Историја света за народ и школу, I део: Стари Век 1866. г. II део: Средњп Век 1872. год. Историја света за више разреде средњих школа1 део: Предисториско доба, 1883 год.; Слике пз времена Реформације, 1885.) и неколиким историјским расправама (критика на предговор Наполеона III о Животу Јулија Цезара, Антихрист или Нерон, уводно предавање на В. Школи: Историја света и природне науке). У овим списима нема, истина, нових података, новнх поставака или нових научних резултата; Бошковић није нп обрађивао необрађена научна поља, није радио на перпферији историске науке, тамо где се додирују граннце знања и незнања, тамо где се истина тек тражн. Али је он умео, као ретко ко, већ познате истине згодно средити, дати им лепу н примамљиву форму и изложити их чистим језиком и лаким стилом. II ако би се његовим историским делима, нарочито онима намењеним школи, могло што и замерити, то би могле бити само замерке чисто школског или школско-методског значаја. Познавајући сиромаштво наше опште и школске литературе, Бошковић је желео да на једном послу измири два тако различна захтева: концнзност у излагању историскпх факата у књнзи намењеној школи и потре5у оиширнијег изношења историскпх догађаја у делима пнсаним за народ (јер су Бошковићеве историје писане за „школу и народ“). С тога је један циљ морао бити промашен, у овом случају школски. Алп је у толнко боље изведен онај други задатак; Бошковић је показао да се наука н научне истине могу лако и лепо излагати. Горе поменутим делима треба прндружити н његов спис иа француском језику: La Mission du Peuple Serbe dans la Question d’ Orient (1886), у коме ou, као прави заточник Србије и српског народа, пред европски форум износп исторпски значај српског народа у прошлостн и правда његове претензије у будућности. То је била нека врста ппаугуралне ди-