Дело

ВАЛТАЗАР БОГИШИЋ 95 моћи ће се јасније видети и проценитп тек из заосталих му артпја, које ће се наћи било код њега било код прпјатеља му, као што су г. г. Јиречек, Јалић, Ст. Новаковић, Милићевић, Смичикас, пок. Рачки, Л. Зоре итд. Дзнас је равно двадесет годнна од кад сам ја ступио с њиме у преписку а за тим и у личне односе. Још од првог нашег сусрета ми смо постали пријатељи, и то прпјатељство је било искрено и непоколебљиво и поред разлике у годннама и поред тога< што нам је узгој био разлпчан а да већ о разлици у ностојбини и не говорим. Кратку н живописну црту великога покојнпка ја сам даојош 1891. у Годишњици Н. Чупића књ. XII (стр. 119—120) у расправи Општи Имовински Законнк за Књажевину Црну Гору и његова важност за науку и законодавство која је и на по се оштампана, а још пре три године нзрадио сам, на захтев мога пријатеља професора аагребачког универзитета др-а Шиловпћа Mjesecnik Pravničkoga Društva, Библиографски Преглед Богишићевих радова као и свега онога што је њиховим поводом објављено било у нарочитим књигама било у повременпм или дневним лнстовима. Отисак тога рада (који је штампан и у Бранпчу органу нашег Адвокатског Удружења исте године) преда мном је, и у њему су забележене Богишићевом руком неке омање омашке, које ће згодном приликом ваљатн допунпти. Од кад сам са службом у Паризу, ја сам нашег великог покојннка виђао врло често. Осим другога виђања ми смо се у току скоро пуне две године виђали сваке суботе по вечери у познатој париској кафани ,,de Г Univers“ према Француској Комедији, која у многоме потсећа на наше старе „Дарданеле“ у Београду, и ту је увек вођен говор било о општим српским и славенским пословима било о каквом научном питању. Пре тога састајали смо се бар једном преко године обично лети — где у Средњој Европи. На овај начин он се обично виђао н с другим својим ближим прпјатељима: Јиречком, Јагићем, пок. Дучићем итд. Широког општег и дубоког стручног образовања, пок. Богишић је освајао свакога ко му се приближи. Врло виђени француски књижевници и публицисте с којима сам нмао прилику сам упознати га одлазили су с великим задовољством у улицу Светих Отаца (71), где је он ировео преко тридесет година, и где је било на највишим спрату, готово под кровом,