Дело

96 Д Е Л 0 искупљало толико правничко, археолошко, историско и фолк* лористичко благо, и враћали су се од њега опчарани топлином пријема и удивљени његовом научношћу и пространошћу његових знања. Његови најбољи француски пријатељи били су Емил Пико, Луји Леже, Дарест и Е. Нис професор у Брислу. Све до своје седамдесетогодишњице коју му је „натурио" г. проф. Јиречек, пок. Богишић је био у главноме добро што се тиче његова здравља. Он није хтео да води рачуна о својим годинама, о којима чак није хтео нп да говори. Од пре извесног времена почео је ипак од времена на време побољевати, нарочито после једног пада на степеницама у свом старом стању. Пошто се на наваљивања пријатеља из овога иселио, напрасно се разболео зимус једне ноћи, и у рану зору пренесен је код д-ра Саве Петровића где је стручно и пријатељски негован 2—3 дана, после чега је лешкарио пуне две недеље у своме новом стању у Поасоновој улици (бр. 7.), усред својих књига и успомена из постојбпне. За то време једва га је било могуће видети, једно с тога што му је лекар био препоручио мир, а друго и за то што није много желео да се зна за његову немоћ. Тада смо га понајвише обилазили г. Вулић (рођак проф. д-ра Н. Вулића) земљак му из Далмације, а како ми је сам говорио и г. Андреја Радовић, чијег је оца, пређашњег велнког судију црногорског, јако ценио. Ја сам му последњи пут отишао на Велики Петак, и тада дознао да је отпутовао још пре три недеље „на југ“ ради опорављења, — што ме је јако изненадило, а већ на Светли Понедељник примио сам жалосну вест да је преминуо на Ријеци. Дакле лпак на домаку своје постојбине, ако не у самој њој! Ппак ће дакле Цавтат хранпти зелене остатке овога свога великана; ипак ће он дакле почивати у гробљу својих старих међу којима има и његових имењака, које је често у разговору помињао, у ономе гробљу које нам је ненадмашним пером опевао земљак му Људевит Вуличевић у несравњивој песми у прози Моја Мати! Ту ће њему земља бити лака! Ту на домаку од Дубровника где је први пут прогледао душевним очима својим, где је уз Ника Великог и уз Меда Пуцића почео поигравати, да пх за тим, радом својим, гласом и именом својим надмаши у уважењу и у поштовању Српства и Славенства, да једном (можда последњи!) пронесе по Европи и до најдаљег Истока славу старе републике.