Дело

ПОЗОРИШНА ХРОНИКА 119 У игри Госпођиној није се могла видети глумица са огромним темпераментом али је њена игра нрорачуната и простудирана. Улоге у којима је играла нису нам тако јасно ни могле приказатп Госпођу, јер у Хјердиси („Поход на Север“) и у Марти („у Долини“) није могла да испољи свој таленат који има више полета у модерној драми. Госпођа даје у игри доста израза, изговара чисто и правилно и својом игром чини доста јак утисак на публику. Сва је штета у томе што није било доста публике те нпје добила заслужени пријем. Ових дана покушала је опет управа да да комад са новом поделом рола. Давана је Мамзел-Нитуш са Г-ђом Спасићком у насловној роли. После успеха у Слепом мишу Г-ђа Спасићка јако је погрешила што је пред нашу публику изашла као Мамзел-Нитуш. Не само да није превазишла Г-ђу Тодосићку него је много иза ње остала. Чак и лепи глас Госпођин у овој прилици није био довољно чист. Могло би се пожелети да се што скорије појави у којој другој роли да би се изгладио утисак последњег гостовања. Све су остале улоге биле дате нашим млађим глумцима од којих се нарочито одликује Г. Турински п као појава и као певач бољи од Г. Р. Павловића; Г. Ив. Динуловић са врло добрим певањем и доста добром игром за први пут, и Г. Шаноњић, који би са неколиким поправкама у масци и манирима, могао кроз коју годину добро заменити Г. Тодоровића. R. -K>f