Дело

126 Д Е Л 0 Важна је ствар упознати се што дубље са нашом душом, да би смо јој помогли у њену развијању. Не може бити веће среће него кад се паш жпвот доведе у склад са нашом мишљу. Кад човек живи према својим подобностима, ирема тајанственим склоностнма своје савести, он осећа највеће задовољство што је човеку приступачно. Пдеално благостање састоји се у свесном трошењу нашег унутрашњег блага. Свакидашњи живот узалуд нас дотеру.је према својим захтевима; иза њега и не-зависно од њега остаје једно пространо и незаузимљпво царство — то је наш унутрашњи живот. Ту можемо живети као срећнп и поносни владари, у средини наших суверених мисли. Уживања нашега унутрашњега живота допуњују се радостима делања. Повратак у себе, који се не измеће у болешљиво сањање, развија нашу енергпју. Свет мисли и свет дела добивају својим додиром у јачини и чпстоћи. Као што сан крепи организам, олакшавајући му дневни рад, тако и размишљање, путовање у дубине наше личности олакшавају нам власт над спољнпм светом п његову употребу за узвншене циљеве. За то има пуно примера Још из младости борави уз нас једна добротворна вила. Она нам се нуди као пратилица кроз нревртљивости живота. Она нам пружа своју увек будну заштпту. То није вила из бајака. Она живи и развија се све лепша, увек млада п чила. II ако невидљива, њене врлине п дражи могу се запазити. Она обухвата собом све тежње нашега живота. У њеној изразитој лпчности крију се извори наших жеља, наше среће и несреће. Повац, славу одликовања, здравље, она их све обухвата својим скутима и пружа их свима, којп се повере њезиној управи. Божанствена вило, која не престајеш пратити човечанство још од његовпх најнезнатнијих почетака, неуморна у својој великодушности, неисцрпна у својој доброти, узвншена у својој свемоћи, твоје име је: Воља. Одабрани умови свих времена приклањаху се пред доброчинством воље. Кант вели да она има везе са појавама. Он нас