Дело

НАУКА 0 СРЕЋИ 125 других људи. Пма људи, који бп дали иоловину свога живота за неко ретко одлпчје или за племићску тит.улу. Други се опет подвргавају свима врстама понижења, само да би могли посећивати т. зв. отмена друштва, састављена већином од беспослених и умно ограничених људи. Срећа једних састоји се у томе, да заседну за трпезу владарску, а других — за трпезу умних великана, Једни сањају о врховима, на којима ће их посматрати сви њихови савременици; други пак сањају о скромннм закутцима и мисаоној самоћи. Кад погледамо на бескрајну лествицу наших снова о срећи, спазићемо безграничну разнолнкост њену. Кад човек помисли да цео наш живот зависи од неких речи, које постају, понављањем, сашим мишљењем, онда се заиста морамо чудити нашој небрежљивости према њима. Већина људи потрошп више времена на углађивање своје косе, него ли на образовање и исправљање мишљења, од којих зависи њихова срећа. Човечанство ће остварити једну од најлепших својих рефорама онога дана, када буде схватпло: да је за срећу исто тако важно, не живети нрема лажним мишљењима, као што се не ваља хранити квареном храном. Што више размишљамо, све то више уверавамо се, да је срећа у нама самима. Некпм жалосним неспоразумом, ми се истрошимо тражећи је на другоме месту. Када се пак, заморени и залутали, повратимо себи, налазимо божански плам већ утуљен, таман. * Све што нас окружује постаје, према стању нашега срца, анђелом или демоном. Јованка Орлеанка чула је око себе светитеље, а Магбет вештице. Ништа нам се не догађа што не би било исте прнроде, као и ми што смо.