Дело

124 Д Е Л 0 Cpeha и несрећа су, већином, само плодови наше сопствене осећајности, која чини опет један део наше свести, и према томе, ми смо сами творци своје среће или несреће. »f* Прилике, које се одигравају око нас, не могу се ласно победити. Ну образовање наше личности, начин нашег мишљења и живљења, то је у нашој власти. Немоћни да изменнмо спољне чиниоце, мн смо кадри преиначити унутрашње. Ако не можемо да овладамо предметима и људима, а ми покушајмо да савладамо и каналишемо наше жеље. Мучно је стећи слуге, налате и богатства, али је много лакше одагнати ове жеље из наше душе. Кад се свест озбиљно и с размишљањем заустави на жуђеним стварима, она ће обрадована открити њихово ништавило. Докле се веровало у ђавола, он се јављаше људима. Било је довољно не веровати у његову свемоћ, и он више не буни наше снове. •i* Стоички мудраци с правом говораху, да*је срећан човек онај, којега случај не може ни уздићи ни оборити. Човек, који успе да своју срећу потчини стању своје свести, ствара себи неповредљиво склониште, непобедну тврђаву, доброг, правичног и поузданог учптеља. Размншљајући о ненријатностима и сластима у животу, ми ћемо ласно запазити, да су и једне и друге само чеда нашега ума, који им даје нарочито обележје и распоред. Наше мишљење о стварима је поглавити извор наше среће; оно је пак пропзвод нашега умља, а ово је опет плод нашега васпитања. Тако имамо једну врсту повезаних верига, чије карике: васпитање, умност, мишљење потичу од нас самих. Славољубље подстиче, оживљава, нодржава и упропашћује толико људских живота. Међутим има их много, који су хладнн према њему. Жеља за богатством, која трује живот модерног човека, не утиче никако на поједина одабрана лица. Власт, која привлачи и заслепљује једне, никако се и не дотиче маште '