Дело

НАУКА 0 СРЕТ.И 123јати сви народп на свету; она би могла, користећи се опажањем н сазнањем из свих крајева света, улепшатн живот човечији макаквог порекла, људи свих вера, свих боја... Потребу мира проповедали су, у свима добима, религије у име неба, мудраци у име људскога братства. Па ипак ратови нису престајали да крвљу натапају земљу. Прошли су векови откако нас уче да је мир потребан ради наше среће, а страхоте рата ипак потресају наше душе и усађују се у наше савести. Зашто пребацивати људима што теже ка неостварљивим метама? Зар није напредак — непрекидно корачање ка звезди водиљи? Сен-Бев је исказао ваљане речи: „Погледајућн у ствари немогућне, човек постиже најзад ствари могућне, које никад не би постигао.44 Нека живи стога наука о срећи, заснована на могућности среће за све, кроза све! ♦ Помишљајући на богатство елемената, које наука о срећи има да прибере на своме путу, ја се радујем и дивим. Све жене удружене сестре раде на томе да јој олакшају победу. Хигијена п медицина, философија и морал, техничке н политичке науке, биографије преминулих великана, све оне скривају пеоцењено благо за своју мезимицу. У овим областима, које су пуне драгог камења, наука о срећи има само да одабере грађу према своме нахођењу. Нека никога не застраши реч наука. Пма различитих наука. Ова наша, пуна нежности, не би имала у себи ничега догматичкога или заповедничкога. Слично старим перипатетичарима, који поучаваху у облику днвних и непредвнђених разговора, она би извлачила поуке из чињеница, слично пчелама што сишу мед из цвећа. Покрај толпких мање корисних наука, она би имала заслугу: да се дотиче битних страна свега људскога рода. У име тога, њој би било све опроштено, па и њена лутања и њене заблуде.