Дело

КЊИГА 47. СВЕСКА 2. Д Е Л 0 Мај, 1908. год. СМРТНА КАЗНА НАППСАО Dr. ДУШАН М. С1/Б0ТИЋ Обично се вели, да се степен културе једног народа цени према његовом казненом законодавству. И ако ово није апсолутно тачно, ипак има свога дубоког основа у томе, што збиља само онај народ може имати добро казнено законодавство, чија је култура довољно јака, чији је интелектуални и морални ниво бар на таквој висини, да се може означпти као напредак у друштвеном развићу. Ваљаност или неваљаност једног казненог законика не може се оснивати само на избору казна, које су предвиђене за сузбијање кривичних дела и њихово кажњење, већ на укупности целокупног система, на руководној идеји, која је проведена кроз установе казненог права. Тако би се на први мах могло рећп за новп јапански казнени законик (од 27.-IV. 1907. г.), да, услед тога што је задржао смртну казну, не представља напредак у науци, ма да је он у ствари, с обзиром на осталу његову израду и институције означен као најмодернији казнени законик, док се опет за италијански законик, који је укинуо смртну казну, ово не може рећи. Ово питање о смртној казни, која се још увек у законицима где је опа задржана сматра као главна телесна казна, јесте прво и најважније, с којим се законодавац срета при избору врста казна. Оно је од тако велике важности и домашаја, да се о њему, чим се поведе реч, мора озбиљно претресати., Оно је у државама, где је истакнуто на дневни ред, постало акутно и у толикој мери обузима умове великих људн, колико, ни једно друго друштвено питање. С изгледом на скору реформу нашег казненог законика, пошто је у Министарству Правде образована комисија за изДело, књ. 47. 9