Дело

СМРТНА КАЗНА 139 једно са псом, петлом, змнјом н мајмуном, па је тако бацан у оближње море или реку, да се удави. Веровало се да убицу треба за живота лишити неба — светлости, а после смрти земље — мира у земљи. Исто је тако и убиство рођака кажњавано смрћу. Смрћу је кажњавано и прављење лажних исправа, ако је то урадио роб. Насилно одвођење девојака, удовица, калуђерица и у опште жена казнило се такође смрћу. Истом су казном кажњавани и саучесници. Напослетку смртном се казном кажњавала и утаја новца, коју изврше државни чиновницп. Под утицајем римске културе и германски народи у време од Карла Великог до реформације (771—1517.) кажњавали су смртном казном првенствено политичка злочинства. Код злочинстава против приватних, па чак и код самог убиства, примењивало се плаћање откупа — глобе — на место раније уобичајене крвне освете, као казне. Германска су права особито ценила слободу појединца, чак н у оним случајима, кад је овај учинио какво кривично дело. Последица је тога схватања била, да је казна за кривична дела носила више приватни но јавни карактер, што се нарочито опажа код плаћања глобе. Телесне казне добијају значај тек од 13-ог века. Да бн се какав слободан Германац могао телесно казнити, до тога доба, било је потребно, да се заобилазним путем учини, да се он не сматра више за слободног грађанина, што се постизало одузимањем права, која су му дотле припадала. Но и кад су уведене телесне казне и за слободне Германце, оне су се још за дуго, кроз цео 14 и 15 век могле заменити новчано. Резултат је таквог правосуђа био, да је сиромах трпео казну, а богат је плаћао. Најважнија је новчана замена била код смртне казне за убиство слободног човека. По германском схватању живот Германца био је скупљи но живот осталих народа; чак је ово разликовање чињено и између појединих германских племена. Према тој вредности убијеног лица одмеравана је и величина откупа од смртне казне. Обично је родбина убице плаћала овај откуп у суми од 160—200 шилинга. Овај систем откупа бпо је уведен и за друга кривична дела, па и убиство у нужној одбрани, где се родбина убијеног задовољавала откупом од неколико пфенига, док је силована женска била чак и лишавана овог права на глобу, ако није одмах тужила, већ пропустила дуже време за тужбу на пр. од пролећа до јесени. Целокупна историја незнабожачког доба, Јевреја и доба